FANDOM


Антипатар (грч. Ἀντίπατρος, око 397—319. пре Христа) је био истакнути македонски генерал за време Филипа II Македонскога и Александра Македонскога. Оба краља су за време свога одсуства њему као регенту предавали Македонију на управљање. Био је један од дијадоха. Након Александрове смрти водио је Ламијски рат против Атине и Етолскога савеза, који су настојали да одвоје Грчку од Македоније. Победом у бици код Кранона 322. пре Христа окончао је Ламијски рат. Учествовао је у Првом рату дијадоха, када се удружио са Птолемејем, Антигоном Монофталмосом и Кратером против Пердике и Еумена. Након погибије Пердике именован је за регента. Када се разболио за регента није именовао свога сина Касандра, него Полиперхона.

800px-Macedonian Army Alexander.jpg

Заменик Филиипа II Македонскога Уреди

Антипатар је био војно активан већ током владавине Пердике III. Први пут се помиње 346. пре Христа, када је заједно са Парменионом учествовао у мировним преговорима, који су довели до Филократова мира. Током 342. представљао је Филипа на Питијским играма. Био је регент Македоније за време краљева одсуства. Када је 340. пре Христа морао да оде у Тракију да ратује око Перинта предао је Македонију Александру Великоме, који је тада имао само 16 година. Након битке код Херонеје 338. пре Христа отишао је у Атину да преговара о мировном споразуму.

Био је велики пријатељ и Александра и његове мајке Олимпијаде. Имао је истакнуту улогу у осигурању престола младоме Александру након атентата на Филипа II Македонскога.

Чувар Македоније за време Александрових освајања Уреди

Антипатар је и за време власти Александра Великога увек био постављен за регента да управља Македонијом кад год би Александар одсуствовао из Македоније. Антипатар и Парменион саветовали су Александар да не иде у освајање Персије док не добије наследника.[1] Када је Александар кренуо у освајање Персије именовао је Антипатра главним заповедником целе војске у Европи.[2] Под његовим заповедништвом оставио је 12.000 пешака и 1.500 коњаника.[3] Више пута Антипатар је слао појачања у Азију, тако да је располагао веома малим снагама у Европи. Персијска флота под заповедништвом Мемнона са Родоса једно време је својим активностима почела да представља опасност за Европу, али смрћу Мемнона окончала се велика опасност.

Рат против Агиса IIIУреди

Током 331. пре Христа избила је побуна у Тракији.[4] Побунио се Мемнон, стратег од Тракије. Имао је већ војску, а када је подбунио Трачане сакупио је велику војску и био спреман за рат.[5] Антипатар је тада са целом војском кренуо на њега да сломи побуну. Трачку побуну и Антипатрово одсуство искористио је спартански краљ Агис III, па је објавио рат против Македоније. Персија је финансијски помогла Спарти и потакла на побуну. Спартански краљ Агис видео је добру прилику да преузме контролу у Грчкој док се Александар Македонски налази јако далеко. Агис III је предводио велику војску у којој је поред Спартанаца било и 8.000 грчких најамника. Агис је заповедао војском од 20.000 пешака и 2.000 коњаника.[6] У бици на Пелопонезу победио је македонског генерала Корага. Након те победе Спарти су се прикључили и други чланови савеза Елида, Ахаја и Аркадија. Након тога опседали су Мегалопољ. Пошто је сазнао за Агисову војску Антипатар је окончао рат у Тракији што је могао брже и кренуо на југ.[7]

Битка код Мегалопоља 331. пре ХристаУреди

Антипатар је са војском кренуо на Пелопонез и успут је сакупио војску од македонских савезника, тако да је укупно имао 40.000 војника.[8] Дошло је до битке код Мегалопоља, где су се борили против спартанске војске, која је имала 20.000 спартанских војника и 2.000 коњаника. Спартанци су дуго издржали у великој бици, али кад су им савезници били разбијени и они су се повукли у Спарту. У бици је погинуло 5.300 Спартанаца и њихових савезника и 3.500 македонских војника.[9] Погинуо је спартански краљ Агис III, а након македонске победе у Грчкој је поново успостављен ред.

Александар шаље Кратера да замени Антипатара Уреди

Антипатар је покварио своје некада добре односе са Александровом мајком Олимпијадом, па је она писала Александру. Завадио се и са Александровом сестром Клеопатром од Македоније.[10] За време Александрова похода Александру је долазило много људи да се жали на Антипатра.[11] Александар Македонски се бојао Антипатрових синова, Јоле и Касандра,[12] што показује да више није имао поверења у Антипатра. Александар је одлучио да смени Антипатра и да Кратер буде нови регент Македоније.[13] Послао је Кратера и Полиперхона у Македонију са 10.000 ветерана и наредио је да се Антипатер врати са млађом војском, која ће заменити ветеране.[14]

Након Александрове смрти Уреди

Међутим пре него што је Кратер стигао Александар је нагло умро. Јавиле су се и приче да га је Антипатар отровао.[15] Александрова смрт олакшала је Антипатров положај. Није било никога ко га може лако сменити. Према Вавилонској подели Антипатар је постао стратег аутократор Македоније и Грчке. Антипатер је дипломатским удајама својих ћерки покушао да осигура савезе са другим дијадосима (наследницима). Његова ћерка Никеја требала се удати за Пердику, који је постао регент. Фила I се требала удати за Кратера, а Еуридика за Птолемеја.

Ламијски ратУреди

Вести о Александровој смрти потакле су у Грчкој Ламијски рат.[16] Леостен је окупио плаћенике, како је у почетку изгледало, за приватне сврхе. Било је то изведено да се завара Антипатар. Уз помоћ Харпаловога новца Атињани су финансирали Леостена и почетак Ламијскога рата. Етолски савез се прикључио Атини. Антипатар је тражио помоћ од Леоната и Кратера. Леонату је обећавао руку своје ћерке. Антипатар је кренуо у Тесалију са 13.000 македонских пешака и 600 коњаника. Издаја Тесалаца, који су били македонски савезници, представљала је велики ударац за Антипатра, па се он морао склонити у Ламију и чекати појачања из Азије.[17] Леостен је погинуо приликом опсаде Ламије.[18] На челу савезничких грчких санага заменио га је Антифил.

У помоћ Антипатру стигао је из Азије Леонат са 20.000 пепака и 1.500 коњаника.[19] Атињани су тада одустали од опсаде Ламије и кренули да се сукобе са Леонатом, пре него што се Леонатова војска споји са Антипатром. [20] Уследила је коњичка битка, у којој је погинуо Леонат. Македонска фаланга се након тога повукла на виши терен и ту им се следећега дана прикључио Антипатар са својом војском.[21] Антипатар је одлучио да избегне битку, јер је био слабији у коњици. Повукао се преко неравна терена до Пенеја.

Битка код Кранона 322. пре ХристаУреди

Кратер је стигао у Тесалију са 10.000 пешака, 1.500 праћкаша и стрелаца и 500 коњаника.[22] Удружена македонска војска бројала је 40.000 пешака, 3.000 стрелаца и праћкаша и 5.000 коњаника.[23] Грци су имали укупно 25.000 пешака и 3.500 коњаника.[24] Уследила је битка код Кранона 5. августа 322. пре Христа. Битка је почела сукобом коњица. Тесалци су били у предности, али када је Антипатар извео македонску фалангу и напао грчку пешадију Грци су морали да се повлаче. Повукли су се у поретку. У бици је погинуло више од 500 Грка и 130 Македонаца.[25]

Кажњавање поражених Уреди

Када су грчке војсковође Менон и Антифил молили за мир Антипатар је тражио да преговара посебно са сваким грчким градом. Након тога заузимао је један за другим тесалијске градове. Са свима је поступао благо, да би Атињани и Етолци остали без савезника.[26] На Пелопонезу је постављао промакедонске олигархије и остављао је гарнизоне. У Атини су били ужаснути, па су све наде полагали у Демада и Фокиона, које су послали да траже мир од Антипатра. Антипатар је тражио безусловну предају Атине, што су Атињани морали да прихвате.[27] Антипатар је инзистирао на кажњавању водећих антимакедонских политичара и на успостављању гарнизона у Мунихији(акропољу атинске луке Пиреја). Антипатар је тражио од Атињана да му између осталих предају и Демостена и Хиперида. Атинска народна скупштина је одговорила на македонски захтев, па је осудила најистакнутије антимакедонске агитаторе на смрт. Демостен је потражио уточиште у Посејдонову храму на острву Калаурији. Антипатар је послао Архију да нађе и убије Демостена.

Антипатар је укинуо демократију у Атини и одредио да је атински грађанин само онај ко има више од 2.000 драхми.[28] Смањио је број грађана Атине на 9.000. Многи Атињани, који су тада изгубили грађанска права иселили су се у Тракију.

Кренуо је да се обрачуна и са Етолцима, али због вести о Пердики био је присиљен да брзо оконча рат са Етолцима. Антигон Монофталмос је стигао са вестима да се Пердика намерава оженити Александровом сестром Клеопатром од Македоније и да намерава да постане краљ.

Рат против Пердике и ЕуменаУреди

Антипатар, Кратер, Антигон Монофталмос и Птолемеј су се удружили против Пердике. Једино је Еумен стајао на страни Пердике. Пердика је кренуо на Египат да се најпре обрачуна са Птолемејем, са намером да њега најпре победи, па да се тек онда обрачуна са осталима. Антипатар је пожурио у помоћ Птолемеју, а Кратера је оставио да се обрачуна са Еуменом. Еумен је победио Кратера и Неоптолема. У тој бици Кратер је погинуо. На путу према Египту Антипатар је сазнао да је Пердика убијен.

Регент царства Уреди

Антипатар је постао регент целога царства према Споразуму у Трипарадису. Он је под својом контролом држао Грчку као чувар Александрова сина Александра IV и малоумнога Филипа III. Антипатер је послао Антигона Монофталмоса да ратује против Еумена и против Пердикиних присташа. Када је постао јако болестан одредио је да регент буде Полиперхон. Његов син Касандар је очекивао да он буде именован за регента, па након Антипатерове смрти избијају нови сукоби.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 17.16
  2. Диодор 17.17
  3. Диодор 17.17
  4. Диодор, 17.62
  5. Диодор, 17.62
  6. Диодор, 17.62
  7. Диодор 17.63
  8. Диодор 17.63
  9. Диодор, 17.63
  10. Плутарх, Александар 68
  11. Плутарх, Александар 74
  12. Плутарх, Александар 74
  13. Аријан 7.12
  14. Аријан 7.12
  15. Плутарх, Александар 77
  16. Диодор 18.8
  17. Диодор 18.12
  18. Диодор 18.13
  19. Диодор 18.14
  20. Диодор 18.15
  21. Диодор 18.15
  22. Диодор 18.15
  23. Диодор 18.15
  24. Диодор 18.16
  25. Диодор 18.17
  26. Диодор 18.17
  27. Диодор 18.18
  28. Диодор 18.18

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.