FANDOM


800px-Ai-Khanoum-gold stater of Antiochos1.jpg

Новац са Антиоховим ликом

Антиох I Сотер (грч. Αντίοχος Α' Σωτήρ, око 323—261. пре Христа) је био краљ хеленистичкога Селеукидскога царства од 281. пре Христа до 261. пре Христа. Победио је Гале у Малој Азији 275. пре Христа и након тога их је населио у Галатији.

Рани живот Уреди

Отац му је био оснивач Селеукидскога царства и династије Селеукида Селеук I Никатор. Александар Велики је присилио своје најближе пратиоце да се 324. пре Христа у Сузи ожене персијским принцезама. Селеук се тада оженио Антиоховом мајком Апамом, Спитаменовом ћерком. Антиох је учествовао у бици код Ипса 301. пре Христа, у којој се сукобила Антигонова војска против удружене војске Селеука, Лисимаха и Касандра. Антиох I Сотер је командовао левим крилом Селеукове и здружене војске.[1] Деметрије Полиоркет је командовао најбољом коњицом на десној Антигоновој страни и бриљантном победом натерао је Антиохову војску у бег и након тога наставио да гања пораженога непријатеља.[2] Ипак у бици је Антигон погинуо, а Селеук је победио и након битке је поделио Антигонове велике територије.

767px-David-Antiochus et Stratonice.jpg

Антиох и Стратоника, рад Жак Луја Давида

Стратоника I Уреди

Селеук је свога сина Антиоха именовао за хилијарха, тј. другога човека у царству. Када је Селеук склапао савез са Деметријем Полиоркетом тада се Деметријева ћерка Стратоника I удала за Селеука. Антиох се заљубио у своју младу маћеху Стратонику.[3] Прикривао је своју забрањену страст колико је могао, разболио се, желио је да умре.[4][5] Селеук је тада одлучио да своју жену Стратонику препусти сину.[6] Антиохова страст могла је бити опасна за царство. Селеук је свога сина Антиоха тада 294/293. пре Христа оженио Стратоником I, прогласио га краљем горњих сатрапија и послао да управља горњим сатрапијама.[7][8] Пошто је имао пола персијске крви био је прикладан као владар Ирана и источних сатрапија.

Постаје краљ 281. пре Христа Уреди

Селеук је победио Лисимаха у бици код Корупедија 281. пре Христа, али брзо након тога убио га је Птолемеј Кераун. Антиох I Сотер је постао нови краљ Селеукидскога царства. Филетер је од Птолемеја Керауна откупио Селеуково тело и након спаљивања послао је Селеуков пепео Антиоху.[9] Одмах је избила побуна у Сирији, а проблеми су настали у Малој Азији, посебно са Битинијом. Антиох је одустао од освајања Македоније и са Птолемејем II Филаделфом је након краћега рата склопио мировни споразум. Није успевао да освоји ни Битинију ни Каподокију.

Рат са ГалимаУреди

Зипоит од Битиније позвао је Гале да пређу Хелеспонт. Инвазија Гала трајала је неколико година. Због галске инвазије Антиох је склопио споразузм са Антигоном Гонатом. Победио је Гале 275. пре Христа у великој бици, делом уз помоћ слонова. Због победе над Галима добио је надимак Сотер (спасилац). Ипак морао је да им дозволи да се настане у средишњем делу Мале Азије, области отада познатој као Галатија. И након победе над Галима напади су се настављали.

Дипломатски браковиУреди

Пријатељство са Антигоном Гонатом осигурао је дипломатским браком. Своју полусестру Филу II, ћерку Селеука и Стратонике I удао је за Антигона Гонату. Своју ћерку Апаму II удао је 275. пре Христа за краља Кирене Магаса од Кирене. Магас од Кирене је управљао Киренаиком у име Птолемејевога Египта, а тражио је прилику за независност. Политички савез Антиоха и Магаса од Кирене био је у првом реду усмерен против Птолемеја II Филаделфа. Птолемејски Египат и Селеукидско царство стално су се сукобљавали због контроле над Коиле Сиријом.

800px-Diadochi2.png

Први сиријски ратУреди

Антиох се за рат са Птолемејем II Филаделфом припремио склопивши савез са Магасом од Кирене. Током 274. пре Христа Антиох је напао Палестину, а Магас је напао Египат са запада. Магас је са својом војском дошао до близу Александрије, а онда је морао да се враћа у Киренаику због побуне.[10] За време његовога одсуства побунило се једно номадско племе.[11] Антиох је био успешнији почетком рата, па је освојио делове сиријске обале . Птолемеј је успео да победи и Антиоха, па се Египат спасио непосредних опасности. Рат је трајао од 274. пре Христа до 271. пре Христа. Антиох је до краја рата изгубио све територије освојене почетком рата, а поред тога изгубио је и Карију.

Породична криза Уреди

Око 267. пре Христа погубио је свога најстаријега сина Селеука, који је једно време био заједнички краљ са оцем. Није познат разлог те кризе. Након некога времена за заједничкога краља прогласио је другога сина Антиоха II Теоса.

Пергам постаје независан Уреди

Последњих година свога живота имао је проблема са Еуменом I, који се побунио након доласка на власт.[12] Изгледа да га је охрабрио Птолемеј II Филаделф, који је тада ратовао са Селеукидима. Еумен I је заратио са Антиохом I Сотером и победио га је 261. пре Христа у бици крај Сарда.[13] Након Еуменове победе Пергам је постао независан и велика територија одцепила се од Селеукидскога царства. У отприлике исто време Птолемеј је освојио Ефез. Антиох је умро 261. пре Христа, а наследио га је син Антиох II Теос.

ДецаУреди

У браку са Стратоником имао је следећу децу:

Претходи:
Селеук I Никатор
Краљ Селеукидскога царства
Антиох I Сотер
281—261 пре Христа

Следи:
Антиох II Теос

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Деметрије 29
  2. Плутарх Деметрије 29
  3. Апијан, Сиријски рат 59
  4. Плутарх Деметрије 39
  5. Апијан, Сиријски рат 59
  6. Апијан, Сиријски рат 61
  7. Апијан, Сиријски рат 61
  8. Плутарх Деметрије 39
  9. Апијан, Сиријски рат 63
  10. Паусанија 1.7.2
  11. Паусанија 1.7.2
  12. Страбон 13.4.2
  13. Страбон 13.4.2

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.