FANDOM


Ambiorix

Амбиорикс

Амбиориксова побуна је велика побуна коју је крајем 54. пре Христа међу Белгима и Галима потакао Амбиорикс, вођа галскога племена Ебурона. Побуна је започела у северозападној Галији против римске војске, којом је за време Галских ратова командовао Цезар. На почетку побуне Амбиорикс је код Атуатуке у данашњој Белгији опколио и уништио легију и по римске војске. Након тога Ебурони су у савезу са Нервијима и другим племенима опколили једну римску легију под заповедништвом Квинта Тулија Цицерона, али легија је спашена захваљујући правовременом доласку Цезара. Током 53. пре Христа Цезар је спроводио казнене походе против Ебурона и њихових савезника. На крају су сви били покорени, а Ебурони су готово нестали.

Распоред по зимовницимаУреди

Након похода у Британији Цезар је војску због несташице жита у Галији распоредио по већем броју зимовника. Са по једном легијом распоређени су Гај Фабије у Морине, Квинт Тулије Цицерон у Нервије, Луције Росције у Есувије, а Тит Лабијен код Рема на граници са Треверима.[1] Марко Лициније Крас, Луције Мунације Планк и Гај Требоније распоређени су са три легије код Белга. Квинта Титурија Сабина и Луција Аурункулеја Коту послао је код Ебурона са 5 кохорти и једном новорегрутованом легијом.[2]

Амбиориксово одметнућеУреди

Током зиме 54/53 пре Христа одметнули су се Амбиорикс и Катуволк, вође галскога племена Ебурона, које је живело у подручју Ардена. Заједно са својим саплеменицима напали су римску војску, која је била заузета сечењем дрвећа за оближњи логор. Војници су након напада побегли у логор, где их је опколио Амбиорикс са својом војском.[3] То се дешавало у подручју званом Атуатука, вероватно код данашњега Лијежа. Радило се о 15 кохорти римске војске. Римска војска је била доста јака, па се одлучио на преговоре. Амбиорикс је римским легатима Коти и Сабину објашњавао да он против њих нема ништа, али да је морао да их нападне, јер су се тако договорило више галских племена.[4] Упозорио је Коту и Сабина да ће их напасти савез галских племена, којима долазе у помоћ Германи соне стране Рајне. Препоручио им је да пре њиховога доласка напусте логор и оду до Цезара или Тита Лабијена нудећи им слободан пролаз.[5] Радило се фактички о обмани.

Римска војска напушта логорУреди

Квинт Титурије Сабин и Луције Аурункулеј Кота су после тога целу ноћ расправљали да ли да се послуша Амбиориксов савет. Кота и многи истакнути центуриони сматрали су да не смеју неопрезно да излазе из зимовника и саветовали су да остану у зимовнику.[6] Сабин је сматрао да постоји опасност да када дођу Германи да се они у логору неће моћи одупрети заједничкој војсци Германа и Гала Ебурона и да је боље да се удруже са оближњом легијом.[7] Сабин је на крају наговорио Коту и пала је одлука да напусте логор ујутро.[8] Ебурони су по буци у римском логору унапред сазнали да римска војска напушта логор и успут су припремили добру заседу.[9]

Римска војска страда у заседиУреди

Када је римска војска зашла у долину окружену шумама појавили су се Ебурони са свих страна. Испред римске војске била је узбрдица. Римска војска је била спремна да се бори. Амбиорикс је наредио Ебуронима да се повлаче чим Римљани изведу напад.[10] Чим би нека римска јединица извела напад Ебурони би се повлачили, а истурену јединицу би онда засипали стрелама по изложеним боковима.[11] Римска војска је углавном била у маси, тако да су галске стреле лако налазиле мету. Иако се римска војска цели дан храбро борила није могла да науди Ебуронима, а у исто време имала је губитке. Сабин је Амбриориксу предложио преговоре. Амбриорикс је одуговлачио преговоре све док није током преговора на превару убио Сабина.[12] Међутим Кота је одбијао да се преда, па је убијен у борби. У борби је страдао велики део римске војске, а остатак се повукао у логор, где су се изгубивши наду поубијали.[13] Дакле страдало је тада између 6.000 и 8.000 римских војника.[14] Цезар је дао опис битке и сву кривицу је приписао Сабину, али фактички се радило о поразу његове војске.[15]

Campagne Ambiorix -54

Напад на Цицеронову легију у Нервијама Уреди

Амбриорикс је након победе охрабрио Атуатуке, а онда и Нервије да искористе прилику и да се придруже побуни против Римљана.[16] Ебурони, Атаутуке и Нервије су онда напали римску легију која је код Нервија зимовала под командом Квинта Тулија Цицерона (брат Марка Тулија Цицерона).[17] Цицерон је тражећи помоћ послао писмо Цезару, али Гали су хватали изасланике. Амбиорикс је неуспешно покушао да превари Квинта Цицерона на исти начин на који је преварио Сабина и Коту.[18] Како је опсада из дана у дан била жешћа било је веома много рањених у римском логору.

Цезар спасава Цицеронову легијуУреди

Коначно су на једвите јаде успели да пошаљу писмо Цезару, који је кренувши у помоћ Цицерону одмах затражио од Марка Лицинија Краса, Гаја Фабија и Тита Лабијена да му се придруже.[19] Лабијен није могао да се придружи јер му је на путу претила опасност од Тревера. Цезар је убрзаним маршем стигао у земљу Нервија.[20] Када је 60.000 Гала (питање је да ли је Цезар напухао бројку) сазнало за долазак Цезара напустили су опсаду Цицероновога логора и кренули су према Цезару.[21] Цезар је на брзину направио логор, који су Гали напали, а након пораза су се повукли. Цезар се након тога спојио са легијом Квинта Цицерона, у којој је 90% војника било рањено. [22]

Индутиомарова погибија Уреди

На вести о Цезаровој победи Тревири под командом Индутиомара одустали су од напада на логор Тита Лабијена.[23] Индутиомар је неуспешно покушао да наговори нека германска племена да пређу Рајну.[24] Ипак почео је да окупља војску у Галији и да је вежба, а његову активност запазили су побуни склони Гали, па су му пришли Сенони и Карнути. [25] Нервији и Атуатуци су се такође поново спремали за рат. Индутиомар је намеравао да нападне војску Тита Лабијена. Када је Лабијен добио помоћ од околних савезника сачекао је да се треверска војска након изазова разиђе у нереду, па је тада послао своју коњицу за њима.[26] По Лабијеновоме наређењу римска војска је најпре напала и убила Индутиомара и онда се дала у потеру за непријатељем.[27]

Кажњавање ебуронских савезника Уреди

Цезар је током зиме 54/53 пре Христа регрутовао три нове легије у Цисалпинској Галији, а једну од њих му је посудио Помпеј. Располагао је са 10 легија.[28] Пре него што се обрачуна са Ебуронима Цезар је одлучио да најпре нападне њихове савезнике и присили их да Ебуронима не пружају помоћ. У савезу са Ебуронима били су Нерви, Атуатуци и Менапи, а Сенони и Карнути нису прихватали вође, које им је Цезар наметао. При крају зиме уз подршку 4 легије Цезар је пустошио поља и насеља Нервија узимајући им много стоке и заробљеника.[29] Нервији су брзо капитулирали. Након тога Сенони и Карнути су се препали и исто тако су се предали.[30] После тога кренуо је да пустоши територијем потенцијалних ебуронских савезника Менапија. Менапији су се поуздавали у заштиту великих мочвара, али ипак су били присиљени да капитулирају.[31] Код Менапија је са коњицом оставио свога савезника Комија из племена Атребата. С друге стране Тревери су се спремали да поново нападну Тита Лабијена, али пре тога су чекали да им стигне помоћ Германа са друге стране Рајне.[32] Титу Лабијену је тада Цезар довео две легије, па је са три легије победио Тревере пре доласка Германа.[33] Цезар је онда одлучио да пређе Рајну и казни Свеве, који су слали помоћ Треверима.[34] Свеви су се пред њим повукли, тако да није ни дошло до сукоба.

Путошење триторије Ебурона Уреди

Цезар је по окончању похода у Германији послао испред своје војске Луција Минуција Басила са коњицом са циљем да изненади Амбиорикса. Амбиорикс је успео да побегне, а други краљ Ебурона Катуволк био је доста стар и није му било до бега, па се отровао. [35] Цезар је са војском дошао до Атуатуке и ту је поделио војску на три дела. Тит Лабијен је повео војску према Менапима, Гај Требоније према Адуатукима, а Цезар према реци Шелди. Ниједна од војски није наишла на озбиљан отпор. Цезар је након тога издао проглас позивајући све по Галији да слободно пљачкају територију Ебурона и њихових савезника.

ЛитератураУреди

  • Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
  • Касије Дион
  • Флор
  • Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6

РеференцеУреди

  1. Цезар Галски рат 5.24
  2. Цезар Галски рат 5.24
  3. Цезар Галски рат 5.26
  4. Цезар Галски рат 5.27
  5. Цезар Галски рат 5.27
  6. Цезар Галски рат 5.28
  7. Цезар Галски рат 5.29
  8. Цезар Галски рат 5.31
  9. Цезар Галски рат 5.32
  10. Цезар Галски рат 5.34
  11. Цезар Галски рат 5.35
  12. Цезар Галски рат 5.37
  13. Цезар Галски рат 5.37
  14. Goldsworthy стр. 299
  15. Goldsworthy стр. 300
  16. Цезар Галски рат 5.38
  17. Цезар Галски рат 5.39
  18. Цезар Галски рат 5.41
  19. Цезар Галски рат 5.46
  20. Цезар Галски рат 5.48
  21. Цезар Галски рат 5.49
  22. Цезар Галски рат 5.52
  23. Цезар Галски рат 5.53
  24. Цезар Галски рат 5.55
  25. Цезар Галски рат 5.56
  26. Цезар Галски рат 5.58
  27. Цезар Галски рат 5.58
  28. Goldsworthy стр. 306
  29. Цезар Галски рат 6.3
  30. Цезар Галски рат 6.4
  31. Цезар Галски рат 6.6
  32. Цезар Галски рат 6.7
  33. Цезар Галски рат 6.7-8
  34. Цезар Галски рат 6.9
  35. Цезар Галски рат 6.31

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.