Александријски рат представља рат који је Цезар водио у Египту од августа 48. пре Христа до јануара 47. пре Христа. Рат се водио између римске војске под заповедништвом Цезара и египатске војске под заповедништвом Птолемеја XIII и Арсиноје IV. Цезар је најпре покушао да оконча династички сукоб Птолемеја XIII и његове сестре Клеопатре VII. Тај сукоб је угрожавао опскрбу Рима житом. Цезар је тражио повратак Клеопатре на трон као савладара, па су због тога Птолемеј XIII и његови регенти напали Цезара и његову војску, која се нашла опкољена у краљевској палати у Александрији. Цезар је након победе у рату власт у Египту поверио Клеопатри VII.
Сукоб Клеопатре и регената Птолемеја XIII[]
Птолемејски краљ Египта Птолемеј XII Аулет је умро 51. пре Христа и иза њега су остала два сина ( Птолемеј XIII и Птолемеј XIV) и две ћерке Клеопатра VII и Арсиноја IV. Према његовој опоруци његова старија седамнаестогодишња ћерка Клеопатра је требала да влада заједно са старијим десетогодишњим сином Птолемејем XIII.[1] Брат и сестра су одмах ожењени. Међутим Клеопатра је почела је да влада аутократски без помињања брата и супруга. Због тога је дошла у сукоб са дечаковим регентима, његовим васпитачем, еунухом Потином и са војсковођом Ахилом[2] У то време у Александрији је долазило до незадовољства становништва због лоших жетви. Помпеј Велики је 49. пре Христа послао свога сина Помпеја Млађега у Египат, да би осигурао подршку за војску у Македонији. Клеопатра му је послала 50 бродова и војску, која је остала након одласка Аула Габинија. [3] Био је то један од непопуларних потеза. Регенти младога краља Птолемеја XIII су тада успели да искористе контролу над војском и незадовољство становништва и да истерају Клеопатру из земље.[4]
Долазак Цезара у Александрију[]
Клеопатра се повукла у Аскалон у Палестини, где је до лета 48. пре Христа сакупила војску да би се вратила на трон.[5] У то време након окончања битке код Фарсала у Египат је стигао најпре Помпеј Велики, а онда и Цезар. Помпеј се надао да ће од Птолемеја XIII да добије војску.[6] Међутим Помпеја су убили на превару при уласку у Египт по наређењу Птолемејевих тутора Потина, Ахиле и Теодота.[7][8][9] Цезар је кренуо за Помпејем и у Александрију је стигао 2. октобра 48. пре Христа (август по Јулијевом календару), неколико дана након Помпејеве погибије. Цезара су ликтори отпратили у Александрији до краљевске палате, а такво арогантно понашање је вређало становнике Александрије.[10] Због тога су избили нереди, који су се данима обнављали.[11] У Александру је тајно стигла и Клеопатра VII, која се састала са Цезаром.[12]
Први сукоб и помирење[]
Цезар је после тога позвао Птолемеја XIII и тражио од њега да се помири са сестром, али дечак је био изузетно љут чим је видио Клеопатру да је дигао узбуну вичући да се ради о издаји.[13] Уследила је велика гужва и нереди, па је Цезарова војска заробила Птолемеја XIII. Грађани Александрије су напали палату, а како Цезар није имао много војске претила је опасност да је заузму. Цезар је због тога обећао да ће их послушати. На састанак је довео Птолемеја и Клеопатру и прочитао је тестамент њихова оца Птолемеја XII Аулета, по коме су Птолемеј XIII и Клеопатра VII требали заједнички да владају, а Рим је требао да буде колективни старатељ за њих.[14] Цезар је поред тога одредио да Арсиноја IV и Птолемеј XIV преузму контролу над Кипром. Тражио је да се Клеопатра и Птолемеј помире и да распусте војску.[15]
Почетак Александријскога рата[]
Међутим Птолемејев регент Потин се бојао да би могао да буде кажњен, па је позвао Ахила и потакао војску на побуну.[16] Ахил је у Александрију позвао војску, која је дотада била у Пелузији на граници Египта.[17] Цезар је у Египат стигао са две легије, али имао је само око 4.000 спремних бораца.[18] Међутим Ахила је на располагању имао око 20.000 војника, у чијем саставу су били и бивши војници Аула Габинија.[19] Цезар је располагао много мањим снагама, па није смео да улази у отворену битку. Ахила је лако освојио Александрију, сем луке и краљевске палате. [20] Цезар се ограничио на краљевску палату, а успео је и да обрани луку и да држи контролу над великом флотом, а онда и да запали египатску флоту, коју није могао да брани.[21] У пожару је страдао велики део Александријске библиотеке.[22] Цезар је заузео и стратешки важно острво Фар и његову луку.[23] Након борби по граду Цезар се утврдио у једном делу краљевске палате и у позоришту крај палате.[24] Од позоришта имао је прилаз луци и бродоградилишту. Цезар је заробио краљевску фамилију, тј Птолемеја и Арсиноју, али и Потина са њима.
Арсиноја IV преузима контролу над краљевском војском[]
Еунух Ганимед је успео да побегне од Цезара заједно са Арсинојом IV, коју су онда Египћани прогласили краљицом.[25] Цезар се бојао да би Потин могао да побегне са Птолемејем XIII, па је дао да се Потин погуби, а Птолемеја је добро чувао.[26] Када је избио рат у Александрији Цезар је тражио да му пошаљу помоћ из Сирије, Киликије и Родоса, а поред тога је тражио критске стрелце и Набатејце.[27] Цезар је био затворен у тврђави у делу Александрије, где је била краљевска палата. За борбу против Цезара Египћани су мобилизирали све расположиве снаге, укључујући и робове.[28] Око питања главне команде дошло је до свађе између Арсиноје IV и Ахила, главнога команданта египатске војске.[29] Арсиноја је уз помоћ вернога еунуха Ганимеда убила Ахила, па је преузела сву власт, а Ганимеда је именовала главним командантом војске.[30][31] Ганимед је успио да упумпа морску воду у систем, одакле се Цезарова војска снабдевала водом.[32] Пошто се вода више није могла пити уследила је паника међу римском војском, па је Цезар наредио да се копају дубоки бунари и на тај начин дошли су до питке воде.[33]
Долазак појачања[]
Тада је стигла једна легија ветерана са оружјем и опсадним справама, коју је Гнеј Домиције Калвин послао Цезару из Мале Азије.[34] Међутим због ветра су се искрцали поред Александрије. Цезар је онда са флотом кренуо према пристиглој војсци, али египатска војска је сазнала да је Цезар војску оставио у утврђењу, па су тражили начин да се окушају у поморској бици против њега.[35] Цезар је победио у више поморских окршаја, али у једном умало није погинуо. Египћани су након више пораза тражили од Цезара у јануару или фебруару 47. пре Христа да им преда Птолемеја XIII, претварајући се да желе мир и да им је доста деспотизма Ганимеда и Арсиноје.[36][37] Иако је Цезар знао да се ради о превари послао им је Птолемеја знајући да он више не представља опасност.[38] Међутим Птолемеј је по пуштању потицао војску да појачају нападе на Цезарову војску, али ти напади нису уродили плодом.
Долазак Митридата од Пергама[]
Цезару је копненим путем преко Сирије долазила војска под командом Митридата од Пергама.[39] Радило се о савезничкој војсци у којој је било и 3.000 Јевреја, које је предводио Антипатар Идумејац. Јевреји у Египту су прелазили на страну Цезара. Митридат је успео да победи у бици за Пелузиј и заузме га, а након тога лако је једно време напредовао према Александрији.[40] Птолемеј је са војском пожурио да дочека Митридата, а Цезар је након поруку од Митридата узео део војске и запловио је уз обалу и спојио се са Митридатовом војском пре доласка главнине египатских снага.[41] У бици на Нилу египатска војска је била тешко поражена.[42] Након пораза Птолемеј XIII је са пратњом покушао да побегне, али удавио се прелазећи реку.[43]
Након окончања рата[]
Том битком окончао се рат, а Цезар је онда у Египту оставио на власти Клеопатру и њенога млађега брата Птолемеја XIV.[44] Клеопатрину сестру Арсиноју повео је у Рим да не би правила проблеме. Цезар је и након окончања рата остао са Клеопатром све до јуна или јула 47. пре Христа. При крају јуна Клеопатра VII је родила сина, кога је назвала Птолемеј Цезар, а становници Александрије Цезарион.
Литература[]
- Цезар Александријски рат
- Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др. Ахмед Тузлић, Матица српска
- Касије Дион
- Плутарх Помпеј
- Плутарх Цезар
- Goldsworthy, Adrian Caesar: Life of a Colossus, Yale University Press (2006), ISBN 0-300-12048-6
Референце[]
- ↑ Цезар Грађански рат 3.108
- ↑ Цезар Грађански рат 3.108
- ↑ Goldsworthy стр. 437
- ↑ Goldsworthy стр. 437
- ↑ Goldsworthy стр. 437
- ↑ Касије Дион 42.2
- ↑ Цезар Грађански рат 3.104
- ↑ Касије Дион 42.4
- ↑ Апијан Грађански рат. 2.83-84
- ↑ Касије Дион 42.7
- ↑ Цезар Грађански рат 3.106
- ↑ Касије Дион 42.34
- ↑ Касије Дион 42.35
- ↑ Касије Дион 42.35
- ↑ Цезар Грађански рат 3.107
- ↑ Касије Дион 42.36
- ↑ Цезар Грађански рат 3.109
- ↑ Цезар Грађански рат 3.106
- ↑ Цезар Грађански рат 3.110
- ↑ Цезар Грађански рат 3.111
- ↑ Цезар Грађански рат 3.111
- ↑ Плутарх Цезар 49
- ↑ Цезар Грађански рат 3.111-112
- ↑ Цезар Грађански рат 3.112
- ↑ Касије Дион 42.39
- ↑ Касије Дион 42.39
- ↑ Цезар Александријски рат 1
- ↑ Цезар Александријски рат 2
- ↑ Цезар Александријски рат 4
- ↑ Касије Дион 42.40
- ↑ Цезар Александријски рат 4
- ↑ Цезар Александријски рат 4
- ↑ Цезар Александријски рат 7-9
- ↑ Цезар Александријски рат 9
- ↑ Цезар Александријски рат 10
- ↑ Цезар Александријски рат 23
- ↑ Касије Дион 42.42
- ↑ Касије Дион 42.42
- ↑ Цезар Александријски рат 26
- ↑ Цезар Александријски рат 26
- ↑ Цезар Александријски рат 28
- ↑ Цезар Александријски рат 29,30
- ↑ Касије Дион 42.43
- ↑ Цезар Александријски рат 26