Александар из Иса или Александар Исијац је био истакнути етолски политичар и говорник. Често је био изасланик Етолскога савеза на разним преговорима. Био је наводно најбогатији у Грчкој, али када је био заробљен није хтео да плати откуп стотину пута мањи од његове имовине.
Састанак са Филипом V Македонским[]
За време Другога македонскога рата 198. пре Христа присуствовао је састанку у Никеји у Малијском заливу између Тита Квинкција Фламинина и Филипа V Македонскога.[1][2] Фламинин је на састанак довео Фенеју, Александра из Иса, Аристена, Аминандра, Аталове представнике и рођанске представнике. Фенеја је тражио да се Македонија повуче из читаве Грчке и да Етолцима врати све градове, који су им раније припадали.[3][4] Александар из Иса истицао је да Филип избегава отворене битке и да често уништава градове, а посебно је споменуо како је након повлачења из Епира и пораза на Аусу спалио иза себе савезничке тесалске градове. Истакао је Лизимахију, Ехин, Фтиотску Тебу, Ларису и Фарсал, на које су Етолци полагали право.[5] Филип је био огорчен таквим етолским захтевима, па је одговорио са свога чамца.
Захтева свргавање Филипа са трона[]
Филип V Македонски је на каснијем састанку са Титом Квинкцијем Фламинином понудио да деломично испуни захтеве римских савезника, па је Етолцима понудио Фарсал и Ларису у Тесалији. Обе стране су се сложиле да се одлука препусти Сенату, па су Филип V с једне и римски савезници са друге старне послали своје делегације у Рим. Александар из Иса је био један од изасланика.[6] Након римске победе над Македонијом у бици код Киноскефала 197. пре Христа римски савезници су одржавали састанак, на коме се требало одлучити под којим условима склапају мир са Филипом.[7] Александар из Иса је сматрао да је мир могућ једино, ако се свргне Филип V Македонски.[8] Тит Квинкције Фламинин се није сложио са Александровом идејом образлажући да би у случају да нема Македоније Грчка била угрожена од Трачана, Илира и Гала.[9] Фламинин у ствари није желео да Етолски савез након пада Македоније постане нова доминантна сила у Грчкој.
Против рата са Набидом и римске хегемоније[]
Када је Римска република објавила рат Набиду 195. пре Христа Тит Квинкције Фламинин је сазвао скупштину грчких држава у Коринту да би се одлучило да ли да се објави рат Набиду.[10] Били су присутни представници Етолскога савеза, Македоније, Рима, Атине, Пергама, Родоса, Тесалије и Ахајскога савеза и сви су се, сем Тесалије и Етолскога савеза, залагали за рат са Набидом. Александар из Иса је као представник Етолаца оптужио Римљане да рат против Набида користе као изговор за останак у Грчкој.[11] Етолци су тврдили да онин сами могу да ослободе Аргос од Набида, само ако се Римљани повуку у Италију. Указао је на римско лицемерје, да су прогласили ослобођење Грчке, а држе своје гарнизоне у Халкиди и Деметријади, као оковима Грчке.[12] Критиковао је што Етолцима као сталним римским савезницима није враћен Ехин и Фарсал, истичући како су са друге стране Римљани Ахајцима вратили Коринт.[13]
Иако најбогатији неће да плати откуп[]
Током 189. пре Христа након Антиоховога пораза у бици код Магнезије Етолци су очекивали велики поход на Етолију под командом римскога конзула Марка Фулвија Нобилиора. Етолци су због тога послали изасланике у Атину и у Родос, да их замоле да обуздају римску освету.[14] У Рим су упутили изасланство у коме су међу осталима били Александар из Иса и Фенеја.[15] Епирци су на Кефаленији заробили етолске изасланике, са циљем да од њих добију богат откуп.[16] Александар из Иса се тада сматрао најбогатијим у Грчкој.[17] Најпре се за свакога тражило да се плати 5 таланата. Александар Исијац није пристајао да плати, иако се његова имовина процењивала на преко 200 таланата.[18] Након тога откуп је смањен на 3 талента и сви су платили сем Александра. Александар је остао у заточеништву све док Римљани нису сазнали за задржавање посланика, па су наредили Епирцима да га пусте.[19]
Литература[]
- John D. Grainger , The League of the Aitolians, 1999,Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0
- Полибије,Историје
- Тит Ливије
Референце[]
- ↑ Ливије 32.32
- ↑ Полибије 18.1
- ↑ Полибије 18.2
- ↑ Ливије 32.33
- ↑ Полибије 18.3
- ↑ Полибије 18.10
- ↑ Полибије 18.36
- ↑ Полибије 18.36
- ↑ Ливије 33.12
- ↑ Ливије 34.22
- ↑ Ливије 34.23
- ↑ Ливије 34.23
- ↑ Ливије 34.23
- ↑ Полибије 21.25
- ↑ Полибије 21.25
- ↑ Полибије 21.26
- ↑ Полибије 21.26
- ↑ Полибије 21.26
- ↑ Полибије 21.26
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]