FANDOM


Александар Бала или Александар Вала (грч. Ἀλέξανδρoς Bάλας, око 170—145. пре Христа) је био краљ узурпатор Селеукидскога царства од 150. пре Христа до 145. пре Христа. Трона се домогао уз подршку околних владара, а највише захваљујући Птолемеју VI Филометору. Као неспособан владар изгубио је Медију и Сузијану, а веома брзо и подршку свих краљева, који су га подржавали, тако да је изгубио и трон.

Alexander I Syria-Antiochia.jpg

Тетрадрахма Александра Бала

Лажни син Антиоха IV добија широку подршку Уреди

Родом је из Смирне и нискога је порекла, али почео се представљати да је син Антиоха IV Епифана и да представља легитимнога наследника селеукидскога трона. Открио га је Хераклеида, бивши министар и ризничар Антиоха IV и брат Тимарха, узурпатора у Медији. Тимарха је победио и погубио Деметрије I Сотер. Хераклеида је искористио Александрову сличност са Антиохом. Хераклеида је за време Деметрија побегао на Родос и почео је да окупља непријатеље Деметрија I Сотера. Александар Бала је добио подршку Птолемеја VI Филометора, Аријарата V и Атала II. Највећу подршку пружао је египатски краљ првенствено јер је био озлојеђен због Деметријевога покушаја заузимања Кипра. Хераклида је одвео Александар Баласа у Рим, где је на речима добио римску подршку као претендент за селеукидски трон.

Осваја базу у Птолемаиди Уреди

Александар Бала је имао широку подршку, па је било време да се крене у освајање селеукидскога трона. Уз Еуменово посредништво добио је и подршку киликијскога вође Зенофана.[1] Из Киликије ширили су вести кроз Сирију о Александровима претензијама и праву на трон.[2] Са најамничком војском и уз подршку Птолемејеве флоте Александар се искрцао у Птолемеиди ( Акра) на обали Феникије. Птолемаиду је заузео 153/152 пре Христа.[3] Ту се прогласио краљем селеукидскога царства.[4] Међутим тек му је предстојала дуга борба за царство.

Добија подршку ЈеврејаУреди

Након тога Деметрије I Сотер и Александар Бала су се борили за подршку Јевреја у Јудеји. Деметрије I Сотер је био спреман да одустане од своје политике према Јеврејима, па је Јонатану Макавеју нудио право на војску и оружје,[5] али Александар Бала је 152. пре Христа поставио Јонатана за првосвештеника и послао му пурпурни огртач.[6] Јонатан Макавеј је прихватио савез са Александром Балом и отада је учествовао у рату на страни Александра.

Постаје краљ 150. пре Христа Уреди

Птолемаида је била база одакле је Александар Бала деловао. Деметрије I Сотер га је победио у бици, али 150. пре Христа Александар је кренуо у офанзиву. Како је Деметрије све више губио популарност у Сирији, преселио се из престолнице Антиохије у једну тврђаву, у којој је онда живео. Александар Бала је уз подршку страних владара успео да окупи војску и да победи Деметрија у бици крај Антиохије 150. пре Христа.[7][8] Постао је краљ Селеукидскога царства. Птолемеј VI Филометор му је дао своју ћерку Клеопатру Теу за жену.[9]

Губитак Медије и СузеУреди

Веома брзо Александар се показао као неспособан владар. Владу је поверио министру Амонију, а сам се предао доколици.[10] Амоније је постао омражен међу становништвом. Александар је углавном боравио у Птолемаиди, а Диодот Трифон и Хијеракс су за то време управљали престолницом Антиохијом.[11] Чак се дешавало да и градови међусобно ратују. Око 148/147 пре Христа изгубио је Медију и Сузијану.[12] Митридат I од Партије заузео је Медију, а Камнискир, владар Елимеје, заузео је у исто време Сузу и целу сатрапију Сузијану.[13] Александар Бала уопште није реаговао на тај губитак. Александар Бала је Јонатану Макавеју потврдио све привилегије, које је раније добио. Хеленизирани Јевреји су покушали да оптуже Јонатана пред новим краљем, али Александар им је запретио да не смеју да дижу оптужбе против Јонатана, кога је именовао стратегом Јудеје.[14]

Птолемеј му отказује подршку Уреди

Амоније је наредио да се погубе сви чланови породице Деметрија Сотера, али два Деметријева сина су успела са великим финансијским средствима да побегну на Книд.[15] Били су то Деметрије II Никатор и Антиох VII Сидет. Деметрије II Никатор је нашао критскога најамничкога војсковођу Ластена, па су са најамницима 147. пре Христа кренули у Киликију и започели су рат.[16] Због Деметријеве побуне сатрап Коиле-Сирије Аполоније тражио је од Јонатана Макавеја да се одрекне аутономије и да се потпуно покори.[17] Пошто је Јонатан то одбио Аполоније је кренуо са великом војском на Јудеју, али доживео је тежак пораз. Александар Бала је након пораза тврдио да је Аполоније тај рат започео на своју руку, без овлаштења, па је Јонатана наградио златним дугметом и доделио му је Екрон заједно са околном територијом.[18] Птолемеј VI Филометор је користио положај таста, па је заузимао приморске градове у Палестини и Феникији, са циљем да те области трајно анектира. Међутим са друге стране долазио је под изговором да помогне своме зету, који се суочавао са Деметријем II Никатором.[19] У Птолемејиди је Александров министар Амоније покушао да убије Птолемеја.[20] Пошто Александар није одмах казнио Амонија Птолемеј му је отказао подршку и тражио је од своје ћерке да се врати у Египат, што је она и учинила.[21] Птолемеј је своју ћерку дао Деметрију II Никатору, коме је од тада пружао подршку у рату са Александром Балом.[22] Становништво Антиохије се побунило против Александра Бала, који је морао да напусти град. Руља је убила Амонија.

Пораз и смрт Уреди

Птолемеј VI је након тога наговарао народ у Антиохији да приме Деметрија II Никатора, што није било толико лако, јер је његов отац био подоста омражен, али и Александар Бала је био омражен посебно због Амонијеве владавине.[23] Александар Бала је окупио велику војску и након пораза у одлучној бици 145. пре Христа побегао је код Арапа.[24] У тој бици Птолемеј је пао са коња и био је тешко рањен. Александар је побегао код арапскога вође Диокла, код кога је раније био склонио свога сина Антиоха VI.[25] Двојица Александрових пратилаца ступила су у тајне преговоре са Деметријем II, па су убили Александра у замену за своју сигурност.[26] Према Јосифу Флавију један од арапских вођа убио је Александра и његову главу послао је Птолемеју, који је и сам брзо након тога преминуо.[27]

Претходи:
Деметрије I Сотер
Краљ Селеукидскога царства
Александар Бала
150—145 пре Христа

Следи:
Деметрије II Никатор и Антиох VI Дионизије

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор 31.32а
  2. Диодор 31.32а
  3. Макавеји 1.10.1
  4. Макавеји 1.10.1
  5. Макавеји 1.10.6
  6. Макавеји 1.10.20
  7. Јустин 35.1
  8. Апијан Сиријски рат 67
  9. Макавеји 1.10.58
  10. Хабихт стр. 363.
  11. Хабихт стр. 363.
  12. Хабихт стр. 363.
  13. Хабихт стр. 371.
  14. Макавеји 1.10.61-65
  15. Јустин 35.2-
  16. Јевр. Старине 13.86
  17. Јевр. Старине 13.88-90
  18. Јевр. Старине 13.102
  19. Јевр. Старине 13.103
  20. Јевр. Старине 13.106
  21. Јевр. Старине 13.109-110
  22. Јевр. Старине 13.110
  23. Јевр. Старине 13.111
  24. Јевр. Старине 13.116
  25. Диодор 32.9д
  26. Диодор 32.9д
  27. Јевр. Старине 13.118

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.