FANDOM


Азијска вечерња представња устанак против римске власти 88. пре Христа у римској провинцији Азији. Прецизно заказанога дана извршен је покољ готово свих Римљана или њихових италијанских савезника на обали Мале Азије. Устанак је координирао и потакао понтски краљ Митридат VI од Понта са циљем да се на почетку Првога митридатовога рата ослободи непријатељскога становништва у Малој Азији. У једној ноћи побијено је око 80.000 Римљана или италијанских савезника.

718px-PonticKingdom

Почетак Првога митридатовога рата Уреди

Римски војсковођа Маније Аквилије потакао је битинијскога краља Никомеда IV од Битиније да пустоши Понт. Краљ Понта Митридат VI од Понта се најпре жалио римским представницима тражећи да обуздају Никомеда, а када Римљани то нису учинили Митридат VI од Понта започео је 89. пре Христа Први митридатов рат нападајући и заузимајући Кападокију и Битинију. У тај рат против Митридата без одобрења Сената умешала се римска војска, али након неколико тешких пораза напустили су територију Мале Азије. Римски сенат је онда прогласио рат Митридату, а Луција Корнелија Сулу је именовао за заповедника у Првом митридатовом рату.

Римски зеленаши и порезници у Малој АзијиУреди

Градови Мале Азије су након римскога освајања и оснивања римске провинције Азије били изложени жестоком опорезивању.[1] Насељени су Римљанима и италијанским савезницима, трговцима, зеленашима, публиканима (приватним убирачима пореза), трговцима робљем и разним подузетницима. Многи римски насељеници добили су земљу од домаћега становништва, које више није могло да враћа дуг, па су због банкротства изгубили земљу.[2] Римски систем жестокога опорезивања и грубе владавине присиљавао је појединце, па чак и читаве градове да се задужују код зеленаша да плате порез, а онда би тонули у све тежи дуг.[3] Римска корупцијска власт била је омражена међу становништвом Мале Азије, Грцима, Јеврејима и домаћим становништвом Анадолије. Становништво Мале Азије је једва чекало да се реши такве власти и већина је навијала за Митридата VI од Понта. Други значајан фактор био је римски однос према трговини робљем. Римљани су набављали све више робова на Блиском Истоку и са обала Црнога мора. Понекад би се у једном дану продало и 10.000 робова на грчком острву Делос.[4] У Пергаму су у то време робови чинили трећину становништва.

Митридатова тајна депеша Уреди

Митридат VI од Понта је свим својим сатрапима и магистратима по градовима у западном делу Мале Азије послао тајне депеше, тражећи од њих да тачно одређенога дана нападну у својим градовима све Римљане и њихове италијанске савезнике.[5] Наредио је да их све побију не штедећи ни жене ни децу, да их оставе непокопане и да присвоје сву њихову имовину.[6] Поред тога требало је да се казне сви који би покопали мртве или сакривали живе Римљане, а посебно би се требали наградити сви, који би одали прекршиоце.

Покољ Уреди

Убијање Римљана и Италијана започело је по свим градовима Мале Азије одређенога дана у мају 88. пре Христа. Нису биле поштеђене ни жене ни деца. Убијани су и они, који би потражили уточиште у храму, а то се десило и у Ефезу и Пергаму.[7] Имовина и новац побијених Римљана подељена је на пола између Митридата и оних, који су учествовали у убијањима. Убијено је 80.000 Римљана,[8] иако је било историчара, који су помињали 150.000 жртава.[9] Неки сматрају да су бројеви ипак пренапухани. Пошто су градови извршили Митридатово наређење више нису могли натраг. Морали су да подржавају Митридата у даљњем рату, јер су у случају победе Римљана могли да очекују жестоку казну и освету због почињених злочина.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Мајор
  2. Мајор
  3. Мајор
  4. Мајор
  5. Апијан Митр. ратови 22
  6. Апијан Митр. ратови 22
  7. Апијан Митр. ратови 23
  8. Валерије Максим 9.2.4 ext 3
  9. Плутарх Сула 24

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]