FANDOM


369px-Agripina Maior (M.A.N. Madrid) 01.jpg

Агрипина Старија

Агрипина Старија (лат. Agrippina Maior) са правим именом Випсанија Агрипина (14. пре Христа –18. октобар 33. године) је била истакнута римска племкиња из Јулијевско-клаудијевске династије, позната као Германикова супруга, Калигулина мајка, Неронова бака и Августова унука. Била је прва жена, која је пратила свога мужа на војне кампање.

Порекло, породица и рођаци Уреди

Агрипина Старија рођена је у Атини 14. пре Христа као друга ћерка Марка Випсанија Агрипе и Јулије Старије. Јулија Старија била је једино дете из брака Августа и Скрибоније. Агрипи је брак са Јулијом био трећи, па је због друга два брака имао још деце Випсанију Агрипину и Випсанију Марцелу, које су биле Агрипине полусестре. Јулија и Агрипа имали су још четворо деце, тако да је Агрипина Старија имала сестру и 3 брата: Јулију Млађу, Гаја Цезара, Луција Цезара и Агрипу Постума. Агрипина Старија кратко је као дете живела у Атини, а онда се са породицом вратила у Рим. Њен отац Агрипа, који је био Августов најближи сарадник, Умро је 12. пре Христа. Август је тада прислио свога пасторка Тиберија да се разведе од своје вољене жене Випсаније Агрипине и да се ожени са Августовом ћерком Јулијом Старијом. Брак Тиберија и Јулије био је несретан брак, а Јулија је отворено излазила са другим мушкарцима, па је Август 2. пре Христа протерао Агрипинину мајку Јулију Старију из Рима. Агрипина Старија отада више није видела своју мајку. Тиберије се био развео од Јулије и живео је једно време на Родосу.

Одгој код Августа Уреди

Агрипина је отада подизана заједно са својим рођацима код деде Августа и његове супруге Ливије.[1] Према Светонију Агрипина је код Августа имала строг одгој и образовање, па су их чак учили да преду и да ткају.[2] О њиховим дневним активностима водио се царски дневник.[3] Није смела да се среће са странцима без Августовога одобрења.

Удаја за Германика Уреди

Агрипина Старија се између 1. пре Христа и 5. године удала за свога рођака Германика, који је био изузетно популаран и код народа, а касније и код војске. Август је наредио Тиберију да Германика усвоји као сина, настојећи на тај начин да осигура наслеђе да после Тиберија на власт дође Германик. Агрипина и Германик су били посвећени једно другом. Била је лојална жена, која је подржавала свога супруга, што посебно истиче римски историчар Тацит. Агрипина и германик су имали деветоро деце, од чега је троје умрло младо. Преживело је шесторо деце: Нерон Цезар, Друз Цезар, Гај Јулије Цезар Германик (будући цар Калигула), будућа царица Агрипина Млађа, Јулија Друсила и Јулија Ливила.[4] Преко Агрипине Млађе Агрипина Старија је била бака цара Нерона. Агрипина је била једним делом и популарна због великога броја деце, коју је родила.

На походима са Германиком Уреди

Германик је био веома популаран и стекао је славу ратујући у Германији и Галији. Агрипина са децом га је пратила на његовим походима. Било је то за римске прилике неуобичајено, јер су обично жене остајале код куће. Агрипина је на тим походима стекла углед као храбра жена. За време боравка у Германији Агрипина се доказала и по ефикасној дипломатској вештини. Германика би знала да подсећа на његове односе са Августом. Када је избила војна побуна 14. године тада је сенатска комисија саветовала Германику да евакуише трудну Агрипину и децу код Тревира.[5] Према Касије Диону приликом њенога одласка војска је заробила њу и Калигулу.[6] На Германиково инзистирање њу су пустили, јер је била трудна, а онда су пустили и малога Калигулу.[7] Међутим према Тацитовој верзији била је код војске толико омиљена да је њен одлазак толико погодио војску да су се покајали и сами су казнили кривце за побуну.[8] Изгледа да је прва верзија вероватнија, а да је друга верзија наклоњенија Германику и да је њу у оптицај пуштала Агрипина.[9] Германик је са војском био прешао Рајну и више пута је ратовао по Германији, а једном приликом се раширила гласина да је римска војска опкољена и да се Германи крећу према галским провинцијама.[10] Успаничена војска је намеравала да сруши мост на Рајни, али присебна Агрипина Старија их је спречила у томе, па се касније римска војска могла вратити преко неоштећена моста.[11]

Германикова смртУреди

Агрипина и Германик отпутовали су 19. године на Блиски Исток. Ту се Германик посвађао са управником Сирије Гнејем Калпурнијем Писоном и недуго након тога умро је у Антиохији под мистериозним околностима. Сумњало се да га је Писон отровао, а постојале су и сумње да је то било по Тиберијевом наређењу. Агрипина је исто тако веровала да је убијен и била је спремна за освету.[12] Германик је пред смрт Агрипини саветовао да у име деце савлада своју плаховиту природу и да не изазива моћније од себе, мислећи при томе на Тиберија.[13] Агрипина је била у великој жалости након Германикове смрти. Са децом и Германиковим пепелом вратила се у Рим, где је одржана величанствена сахрана Германика у Августовом маузолеју.[14] Том приликом народ је исказао велику љубав према Агрипини, називајући је јединим изданком Августове крви.[15] Вративши се у Рим оптужила је Гнеја Калпурнија Писона да је одговоран за Германикову смрт. Према Тациту оптужба није могла да докаже тровање, али појавили су се докази о Писоновој издаји, па је он починио самоубојство.

Benjamin West 001.jpg

Агрипина се искрцава у Бриндизију са пепелом свога мужа Германика, слика Бенџамина Веста (1768)

Затегнути односи са Тиберијем Уреди

Од 19. до 29. године Агрипина Старија живела је на Палатину у Риму. Своју преосталу децу подизала је она, Ливија и Германикова мајка Антонија Млађа. Агрипина је временом постајала усамљена и болесна, а поумирали су јој и многи рођаци. Била је у затегнутим односима са Тиберијем, а можда и са Ливијом. Преторијански префект Сејан потицао је код Тиберија мржњу према Агрипини. [16] Укључила се у политичке комбинације Тиберијевога царскога двора настојећи да осигура позиције за своје синове са циљем да наследе Тиберија. При томе се противила идеји да Тиберијев унук и Ливилин син Тиберије Гемел постане наследник. Није била довољно опрезна приликом својих жалби Тиберију због Германикове смрти. Агрипина се прикључила групи римских сенатора, која се опирала растућем утицају и моћи преторијанскога перфекта Елија Сејана. Сејан је заједно са Ливилом подржавао династичке амбиције Ливилинога сина Тиберија Гемела, а противио се династичким амбицијама Агрипине Старије и њених синова. За Тиберија Агрипина је била све мање поуздана. Током 26. године тражила је Тиберија одобрење да се уда за свога зета сенатора Гаја Асинија Гала Салонина, али Тиберије то није одобрио због могућих политичких импликација.

Прогон на острво Уреди

Коначни раздор између ње и Тиберија потпалио је Сејан, који јој је тврдио да Тиберије намерава да је отрује. Тиберије је пажљиво припремао тренутак када ће да је позове на вечеру у царску палату. На вечери понудио јој је јабуку, да би тестирао Агрипину. Агрипина је сумњала да је јабука отрована, па је одбила да је куша. То је био Тиберијев последњи позив Агрипини на вечеру. Агрипина је касније тврдила да ју је Тиберије покушао да отрује. Тиберије није могао да опрости такву увреду, тако да је ухапшена на Сејанову иницијативу, а по Тиберијевом наређењу изгледа 27. године заједно са своја два сина Нероном и Друсом. Била је најпре 27. године стављена у кућни притвор.[17] Њена деца су у то време остала код Ливије. Коначни напад на Агрипину уследио је 29. након Ливијине смрти. Тиберије је лажно оптужио Агрипину да је планирала да потражи заштиту крај Августове слике или крај римске војске ван Рима. Суђено јој је пред римским Сенатом. Осуђена је 31. године на прогон на острво Пандатарија (сада Вентотене) у Тиренском мору, крај обале Кампаније. Било је то исто острво, где је раније била протерана њена мајка.

Смрт Уреди

Народ је протестовао на улицама због њенога хапшења. Агрипина је протествовала у затвору. Једном приликом Тиберије је наредио стражи да је избичују, па је том приликом изгубила око. Одбијала је да прима храну, па су је хранили на силу, али она је касније себе изгладнила до смрти. Умрла је 18. октобра 33. године. Њен син Друс био је утамничен у затвору, где је умро 31, а други син Нерон је извршио самоубојство недуго након суђења. Након Тиберијеве смрти Агрипинин син Калигула постао је 37. године нови римски цар. Он је одмах по ступању на власт донео у Рим пепео своје мајке и брата и приредио им сахрану у Августовом маузолеју.

ЛитератураУреди

  • Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
  • Светоније
  • Гај Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
  • Касије Дион
  • Велеј Патеркул
  • Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297
  • Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire, Yale University Press, New Haven, 1996, ISBN 0203012356
  • Barrett, Anthony A , Caligula: the corruption of power, London: Batsford (1989), ISBN 0-7134-5487-3

РеференцеУреди

  1. Светоније Август 64
  2. Светоније Август 64
  3. Светоније Август 64
  4. Светоније, Калигула 7
  5. Тацит 1.40
  6. Касије Дион 57.5
  7. Касије Дион 57.5
  8. Тацит 1.44
  9. Barrett стр. 9
  10. Тацит 1.69
  11. Тацит 1.69
  12. Тацит 2.75
  13. Тацит 2.72
  14. Тацит 3.4
  15. Тацит 3.4
  16. Тацит 4.12,4.17,4.39
  17. Barrett Agrippina стр. 36

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.