Агис III или Агид III (до 331. пре Христа) је био краљ Спарте из линије Еуропонтида. Владао је од 338. до 331. пре Христа. Уз персијску финансијску подршку покушао је да искористи одсуство македонске војске и да поврати спартанску хегемонију на Пелопонезу. У једној од највећих античких битака бици код Мегалопоља 331. пре Христа македонска војска под вођством Антипатра победила је готово дупло мању спартанску војску под Агисовим вођством. Агис је погинуо у тој бици.
Почетак власти[]
Син је краља Архидама III, кога је наследио 338. пре Христа. Наследио је свога оца у време битке код Херонеје, када је започео период македонске хегемоније у Грчкој. Спарта се морала суочити са почетком македонске хегемоније, када су многи спартански суседи признали превласт Македоније на Пелопонезу. Сви спартански суседи постали су чланови Коринтскога савеза.
Савез са Персијом[]
Током 335. или 334. пре Христа Агис је преко посредника био у преговорима са Мемноном са Родоса.[1] Током 333. пре Христа послао је изасланика код персијскога цара Дарија III у Сузу.[2] Када је Александар Македонски током 333. пре Христа започео са великим операцијама против Персије Агис је отишао је са једном триремом и састао се на острву Сифос са персијским заповедницима Фарнабаза и Аутофрадата.[3] Тражио је од њих новац и наоружање да би започео са операцијама у Грчкој против Александра Македонског, па је добио 30 таланата и 10 трирема.[4] Вести о македонској победи над Персијанцима у бици код Иса 333. пре Христа омеле су његове планове. Ипак након персијског пораза много грчких плаћеника више није било у персијској служби, па су нашли новог послодавца Агиса. Агис је послао свога брата Агесилаја на Крит да би осигурао спартанску превласт на острву, а онда је и сам 332. пре Христа учествовао у тим операцијама.[5] Изледа да су у томе и успели. Вратио се на Пелопонез крајем 332. пре Христа и онда је целу зиму покушавао да добије подршку за устанак против Македонаца.[6] Посебно је покушао да добије подршку у Атини.
Рат против Македоније[]
Током 331. пре Христа македонски војсковођа Зоприон био је тешко поражен у рату против Скита. Поред тога избила је побуна и у Тракији,[7] па је Агис искористио прилику да објави рат против Македоније. Предводио је велику војску у којој је поред Спартанаца било и 8.000 грчких најамника. Агис је заповедао војском од 20.000 пешака и 2.000 коњаника.[8] У бици на Пелопонезу победио је македонског генерала Корага. Након те победе Спарти су се прикључили и други чланови савеза Елида, Ахаја и Аркадија.[9] Међутим Агис није успео да добије подршку Атине.[10] Атини су деломично биле везане руке, пошто се у Александровој војсци налазило 4.000 војника, који су на тај начин били таоци.[11] Једино су Мегалопољ и Ахајска Пелена били верни Македонцима, па су Спарта и њени савезници опседали Мегалопољ. У то време Антипатар се налазио у Тракији, где је био заузет гушењем побуне. Спарта је имала шансе да заузме Мегалопољ пре доласка веће македонске војске. Ипак град је издржао опсаду све док није дошао Антипатар.
Битка код Мегалопоља[]
Дошло је до битке код Мегалопоља 331. пре Христа. Спартанска војска је била квалитетнија од македонске, али македонска војска је била бројнија. Око 40.000 Македонаца[12] под заповедништвом Антипатра борило се против 30.000 спартанских војника, од чега је било 2.000 коњаника.[13] Спартанци су дуго издржали у великој бици, али кад су им савезници били разбијени и они су се повукли у Спарту. У бици је погинуло 5.300 Спартанаца и њихових савезника и 3.500 македонских војника.[14] Агис III је одлично борио и био је тешко и смртно рањен на неколико места. Док су га војници носили према Спарти нашли су се опкољени од стране непријатељске војске.[15] Својим војницима наредио је да беже и да се спасу, а он се наоружао и на коленима је одбијао непријатеља. Неколико њих је убио док и сам није погинуо.[16]
Литература[]
- Диодор са Сицилије
- Paul Cartledge and Antony Spawforth, Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities, Routledge London (2005), ISBN 0-415-26277-1