FANDOM


Sparta ruins

Рушевине Спарте

Агесиполид I или Агесиполис I (грч. Ἀγησίπολις) је краљ Спарте из линије Агијада од 394. пре Христа до 380. пре Христа. Залагао се за умеренију политику у односима са другим грчким градовима и противио се Агесилајевој политици наметања спартанске хегемоније.

Наслеђује оцаУреди

Дошао је на власт у време када су Персијанци помагали стварање савеза грчких државица против Спарте. Теба, Атина, Коринт и Аргос формирали су савез против Спарте. Они су започели Коринтски рат против Спарте. Спарта је због тога била присиљена да повуче краља Агесилаја II из Мале Азије, где је ратовао против Персије. Теба је победила спартанску војску у бици код Халијарта 395. пре Христа. У тој бици погинуо је спартански војсковођа Лисандар. Агесиполидов отац Паусанија II предводио је другу војску, која није стигла на време. Паусанија II је покупио мртве, склопио примирје и повукао се. Због тога је био оптужен за издају, па је побегао из Спарте. Још малолетан Агесиполид је 394. пре Христа наследио свога оца Паусанија II. Малолетни Агесиполид и његов брат Клеомброт I били су под старатељством њиховог најближег рођака Аристодема.

Поход на Аргос Уреди

Када је постао пунолетан Агесиполид је 389/388. пре Христа заповедао походом на Арголиду.[1] Пре похода консултовао је Делфско пророчиште да зна да ли сме да започне поход за време Карнејских религиозних свечаности. Напредовао је кроз Арголиду више него што је напредовао Агесилај 393. пре Христа. Дошао је до Аргоса, али морао је да се повуче након неповољних знамења.[2]

Рат против Мантинеје Уреди

Након Анталкидина мира градови у Грчкој су добили аутономију, али Спарта се мешала у политику других градова. Обично би подржавала једну од сукобљених страна по другим грчким градовима. У неким градовима, који су успоставили аутономију протерали су оне, који су пре тога били на власти за време спартанске доминације. [3] Протерани би уз помоћ Спарте поново дошли на власт.[4] Спарта је најпре уз помоћ протераних покорила слабије градове, а онда је кренула да ратује и са значајнијим градовима. Анталкидин мир је трајао само две године. Циљ Спарте је био да се казне они њени савезници, који су сарађивали са непријатељима.[5] Спарта је желела да спречи да се нелојалност понови. Прва жртва такве спартанске политике била је Мантинеја. Показали су се непоуздани већ више пута. Избегавали су војну службу изговарајући се светим примирјем, када су служили нису се трудили, радовали су се спартанским неуспесима и Мантинеја је раније за време рата Спарте и Аргоса помагала Аргосу шаљући му храну.[6] Спарта је због тога тражила од Мантинеје да сруши зидине и да се врате у пет насеља из којих су населили Мантинеју.[7] Спарта није имала никаква право да то тражи по одредбама Анталкидина мира, који је гарантовао аутономију грчких градова.[8] Мантинеја је безуспешно тражила помоћ од Атине, која није желеле да раскине мировни споразум. Спарта је 385. пре Христа започела рат против Мантинеје.

Рушење МантинејеУреди

Агесилај II је био главни заговорник рата против Мантинеје, али пажљиво је избегао да њега сматрају одговорним за нарушење Анталкидина мира,[9] па је тражио да га ослободе заповедништва под изговором да је Мантинеја помагала његовом оцу Архидаму за време Месенијског рата.[10] Заповедништво у рату против Мантинеје је због тога 385. пре Христа поверена Агесиполиду, који је опколио Мантинеју и са војском пустошио њену околину.[11] Спартанцима су помагали њихови савезници Тебанци. Борили су се против Аркадије. Када је попустило спартанско крило у коме су се налазили Тебанци Пелопида и Епаминонда били су рањени.[12] Спасио их је Агесиполид, који је дошао са другим крилом.

Halkid

Спартанци су опколили град. Агесиполид је скренуо ток реке, која је пролазила кроз град.[13] На тај начин потопио је зидине. Пошто су на том месту зидине биле од непечене цигле вода је изазвала пуцање зидина.[14] Након пуцања зидина Мантинеја се предала. Мантинеја је срушена до темеља, а грађани Мантинеје су расељени у четири насеља из колих су потицали.[15] У Мантинеји је укинута демократија и успостављена је олигархија.[16] Допуштено је да демократске вође Мантинеје оду у прогонство.

Рат против Халкидичког савезаУреди

Македонски краљ Аминта III је тражио помоћ од Спарте у рату са Олинтом, главним чланом Халкидичког савеза. Током 382. пре Христа дошли су у Спарту и представници Аканта и Аполоније. Тражили су да им Спарта помогне против Олинта и Халкидичког савеза, који их је присиљавао да уђу у конфедерацију. Представник Аканта је упозорио Спарту да су Атина и Теба послале амбасадоре у Олинт.[17] Савез Атине, Олинта и Тебе могао је представљати велику претњу за Спарту. Представник Аканта је упозоравао да Олинт ствара моћнији савез, него што је био Беотијски савез за који се Спарта залагала да се расписти.[18] Велика количина најбољег дрвета за бродове омогућава да Олинт постане и поморска сила. Упозорио је да пријатељство Олинта са трачким краљевима ствара могућност да Олинт контролише руднике сребра и злата крај Амфипоља.[19] Спарта је одлучила да прошири своју контролу у подручје Тракије, па се одазвала позиву македонског краља и Аканта. Послали су 382. пре Христа више од 10.000 својих и савезничких војника под заповедништвом Фебиде.[20] Међутим Фебида је искористио неслогу у Теби и на превару је заузео тебански акропољ Кадмеју. У Теби је тада на власти била демократска странка, која је слала амбасадоре Олинту и представљала је опасност за саму Спарту. Фебида је поставио на влст олигархијску странку, која је као савезник дала део војске за спартански поход на Олинт.

Неслагање са краљем АгесилајемУреди

Агесиполид и Агесилај II нису се слагали како да воде спартанску политику. Агесиполид је сматрао да Спарта не треба да поробљава друге грчке градове и крши раније закључене мировне споразуме.[21] Говорио је да је Спарта на лошем гласу:

  • јер је Персији предала грчке градове у Малој Азији
  • јер укида аутономију многих градова и организује их по свом интересу.[22]

Агесилај II се са друге стране залагао за спартанску хегемонију у Грчкој и доминацију над другим градовима. Фебида је у Теби успоставио олигархијску власт и успоставио је спартански гарнизон у Теби. Спарта је због тога потеза била дискредитована, па је сменила Фебиду, али оставила је гарнизон у Теби.[23]

Наставак рат са ОлинтомУреди

Уместо Фебиде заповедник похода на Олинт постао је Фебидин брат Еудамида. Спартанци су одлучили да помогну Аканту, али у почетку нису били јако успешни. У другом походу 381. пре Христа приликом напада на Олинт погинуо је Телеутија, а Спартанци су били поражени изгубивши 1.200 војника.[24] Спартанска војска се распршила по савезничким градовима Акантом, Аполонијом, Спартолом и Потидејом.

Агесиполидов поход у Халкидици и смртУреди

Тада је Агесиполид преузео заповедништво[25].[26] Кренуо је 381. пре Христа, али није подузимао операције све до 380. пре Христа. Имао је подршки Аминте III и Дерде. У његовој војсци била је и тесалска коњица. Започео је енергичну кампању и заузео је Торон. Међутим услед успешнога похода добио је грозницу и умро је у граду Афитиди на полуострву Пелена. Његово тело потопили су у мед и послали у Спарту. Иако се Агесиполид није слагао са амбициозним плановима Агесилаја II он је ипак дубоко жалио за њим. Агесиполида је наследио његов брат Клеомброт I.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 4.7.2-6
  2. Ксенофонт, Хеленика 4.7
  3. Диодор 15.5
  4. Диодор 15.5
  5. Ксенофонт, Хеленика 5.2.1
  6. Ксенофонт, Хеленика 5.2
  7. Диодор 15.5
  8. Buckler стр.192
  9. Buckler стр.192
  10. Ксенофонт, Хеленика 5.2
  11. Buckler стр.193
  12. Плутарх, Пелопида 4
  13. Ксенофонт, Хеленика 5.2
  14. Ксенофонт, Хеленика 5.2
  15. Ксенофонт, Хеленика 5.2
  16. Buckler стр.194
  17. Ксенофонт, Хеленика 5.2.11-20
  18. Ксенофонт, Хеленика 5.2.11-20
  19. Ксенофонт, Хеленика 5.2.11-20
  20. Диодор 15.19
  21. Диодор 15.19
  22. Диодор 15.19
  23. Диодор 15.20
  24. Диодор 15.21
  25. Ксенофонт, Хеленика 5.3
  26. Диодор 15.22