Porteret žene carske dinastije, verovatno Julije Livile
Julija Livila (lat. Julia Livilla, 18—41/2 ) je bila najmlađe dete Germanika i Agripine Starije i najmlađa sestra cara Kaligule. Kaligula je po dolasku na vlast svojim trima sestrama ukazao najviše počasti, ali 39. je Livilu i Agripinu Mlađu proterao na Pontinska ostrva zbog učešća u zaveri. Stric Klaudije je postavši car vratio Livilu u Rim 41. godine, ali pala je u nemilost Klaudijeve supruge, pa je ponovo prognana na Pandateriju, gde je i pogubljena.
Porodica[]
Livila je najmlađa praunuka Oktavijana Avgusta. Najmlađe je dete Germanika i Agripine Starije. Sestra je budućega cara Kaligule, Nerona Cezara, Druza Cezara, buduće carice Agripine Mlađe i Julije Drusile.[1] U većini antičkih izvora nazivaju je jednostavno Julijom. Moguće je da je ona prestala da koristi Livila nakon što je izbrisano sećanje ( Damnatio memoriae ) na njenu tetku Livilu, sestru od Germanika i Klaudija. Rođena je na grčkom ostrvu Lezbosu dok je Germanik putovao na istok, u Siriju, gde je preuzimao zapovedništvo. Germaniku je tada dodeljen veliki imperij za teritorije istočno od Jadranskoga mora. Germanik je umro 19. godine, a Julija Livila se kao beba vratila u Rim zajedno sa svojom majkom Agripinom Starijom i sa bratom Kaligulom.[2]
Udaja za Marka Vinicija[]
Livila je odgajana kod svoje bake Livije, a kasnije kod Germanikove majke Antonije Mlađe. Najpre je bila zaručena za svoga daljnjega rođaka Kvintilija Vara, sina zlosrećnoga Publija Kvintilija Vara i Klaudije Pulhure.[3] Do svadbe nije došlo, jer je Kvintilije Var bio 27. godine teško optužen.[4] Udala se 33. godine za Marka Vinicija. Viniciji su došli iz maloga grada van Rima, a poreklom su bili iz viteške familije. Otac i deda Marka Vinicija bili su konzuli. Njen suprug bio je blagoga karaktera i bio je dobra govornik. Bio je konzul 30. i prokonzul Atije 38/39. Tiberije je imenovao Vinicija za komesara početkom 37. godine. Izgleda da je Livila pratila svoga muža u Aziju za vreme njegove prokonzulske službe.
U vreme vladavine brata Kaligule[]
Kaligula je za vreme prvih godina ukazao velike počasti svojim sestrama Juliji Livili, Agripini Mlađoj i Juliji Drusili. [5] Dobile su neka od prava, koje su imale samo vestalke, [6] kao npr da gledaju igre sa prednjih sedišta. Njihova imena su postala sastavni deo godišnje zdravice caru,[7] kao i deo zakletve lojalnosti caru.[8] Nakon Sejanova pada 31. godine senat je izričito zabranio da se u zakletvi lojalnosti caru pominje bilo ko drugi sem samoga cara, tako da taj Kaligulin potez predstavlja ključni korak uspona žena carske dinastije i jačanja njihove simboličke uloge.[9] Njihovi likovi su se našli na novcu.[10] Prema Svetoniju Livila se na carskom dvoru se odala razvratu, učestvujući zajedno sa Agripinom Mlađom u orgijama, koje bi organizovao Kaligula. Antički istoričari pominju čak i glasine o incestima između Kaligule i sestara, uključujući i Livilu.[11] Takvu informaciju treba uzeti sa rezervom, pogotovo što Kaligulini neprijatelji Filon i Seneka Mlađi pored niza drugih optužbi protiv Kaligule ne pominju incest.[12]
Zavera i progon[]
Livila je 39. godine bila uključena u neuspešnu zaveru da se svrgne Kaligula i da se zameni sa njenim zetom Markom Emilijem Lepidom, koji je bio udovac Julije Drusile i Livilin i Agripinin ljubavnik.[13] Kaligula ih je u senatu optužio za preljubu pokazavši njihova pisma. Kaligula je dao da se Livila i Agripina Mlađa proteraju na Pontinska ostrva u Tirenskom moru, na oko 110 kilometara zapadno od Napulja.[14] Pored ostaloga konfiskovana im je imovina, koja je prodana na aukciji. One su po svoj prilici bile proterane na različita ostrva.
Novac na kome je Kaligulin lik na glavi, a tri sestre Agripina, Drusila i Livila na pismu
Povratak i novi pad u nemilost[]
Nakon Kaliguline smrti i po dolasku na vlast Livijinoga strica Klaudija smatralo se da su bile nepravedno proterane, pa su se vratile iz progonstva i vraćena im je konfiskovana imovina.[15] Livila i Agripina su se pobrinule za propisnu sahranu svoga brata Kaligule, iako ih je on bio prognao.[16] Kasnije tokom 41. Livija je pala u nemilost Klaudijine treće supruge Valerije Mesaline, pa ju je Klaudije optužio za preljubu sa Senekom Mlađim. Oboje su onda zajedno proterani. Izgleda da je bila proterana na Pandateriju (Ventotenu). Po svoj prilici za progon su politički razlozi odigrali mnogo veću ulogu od moralnih razloga. Krajem 41. ili početkom 42. njen stric Klaudije naredio je da se pogubi, po svoj prilici izgladnjivanjem. Njeni posmrtni ostaci kasnije su preneseni u Rim, izgleda kada je Agripina Mlađa postala carica. Njeni posmrtni ostaci bili su tada sahranjeni u Avgustovom mauzoleju.
Literatura[]
- Kornelije Tacit, Anali, prevod Ljiljane Crepajac, Tema, Beograd 2006
- Kasije Dion
- Svetonije
- Gaj SvetonijeTrankvil, Dvanaest rimskih careva, prevod Nikole Šopa, Dereta, Beograd 2001
- Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire, Yale University Press, New Haven, 1996, ISBN 0203012356
- Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]