FANDOM


450px-Altes Museum - Antikensammlung 254.JPG

Портерет жене царске династије, вероватно Јулије Ливиле

Јулија Ливила (лат. Julia Livilla, 18—41/2 ) је била најмлађе дете Германика и Агрипине Старије и најмлађа сестра цара Калигуле. Калигула је по доласку на власт својим трима сестрама указао највише почасти, али 39. је Ливилу и Агрипину Млађу протерао на Понтинска острва због учешћа у завери. Стриц Клаудије је поставши цар вратио Ливилу у Рим 41. године, али пала је у немилост Клаудијеве супруге, па је поново прогнана на Пандатерију, где је и погубљена.

Породица Уреди

Ливила је најмлађа праунука Октавијана Августа. Најмлађе је дете Германика и Агрипине Старије. Сестра је будућега цара Калигуле, Нерона Цезара, Друза Цезара, будуће царице Агрипине Млађе и Јулије Друсиле.[1] У већини античких извора називају је једноставно Јулијом. Могуће је да је она престала да користи Ливила након што је избрисано сећање ( Damnatio memoriae ) на њену тетку Ливилу, сестру од Германика и Клаудија. Рођена је на грчком острву Лезбосу док је Германик путовао на исток, у Сирију, где је преузимао заповедништво. Германику је тада додељен велики империј за територије источно од Јадранскога мора. Германик је умро 19. године, а Јулија Ливила се као беба вратила у Рим заједно са својом мајком Агрипином Старијом и са братом Калигулом.[2]

Удаја за Марка Виниција Уреди

Ливила је одгајана код своје баке Ливије, а касније код Германикове мајке Антоније Млађе. Најпре је била заручена за свога даљњега рођака Квинтилија Вара, сина злосрећнога Публија Квинтилија Вара и Клаудије Пулхуре.[3] До свадбе није дошло, јер је Квинтилије Вар био 27. године тешко оптужен.[4] Удала се 33. године за Марка Виниција. Виницији су дошли из малога града ван Рима, а пореклом су били из витешке фамилије. Отац и деда Марка Виниција били су конзули. Њен супруг био је благога карактера и био је добра говорник. Био је конзул 30. и проконзул Атије 38/39. Тиберије је именовао Виниција за комесара почетком 37. године. Изгледа да је Ливила пратила свога мужа у Азију за време његове проконзулске службе.

У време владавине брата Калигуле Уреди

Калигула је за време првих година указао велике почасти својим сестрама Јулији Ливили, Агрипини Млађој и Јулији Друсили. [5] Добиле су нека од права, које су имале само весталке, [6] као нпр да гледају игре са предњих седишта. Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,[7] као и део заклетве лојалности цару.[8] Након Сејанова пада 31. године сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.[9] Њихови ликови су се нашли на новцу.[10] Према Светонију Ливила се на царском двору се одала разврату, учествујући заједно са Агрипином Млађом у оргијама, које би организовао Калигула. Антички историчари помињу чак и гласине о инцестима између Калигуле и сестара, укључујући и Ливилу.[11] Такву информацију треба узети са резервом, поготово што Калигулини непријатељи Филон и Сенека Млађи поред низа других оптужби против Калигуле не помињу инцест.[12]

Завера и прогон Уреди

Ливила је 39. године била укључена у неуспешну заверу да се свргне Калигула и да се замени са њеним зетом Марком Емилијем Лепидом, који је био удовац Јулије Друсиле и Ливилин и Агрипинин љубавник.[13] Калигула их је у сенату оптужио за прељубу показавши њихова писма. Калигула је дао да се Ливила и Агрипина Млађа протерају на Понтинска острва у Тиренском мору, на око 110 километара западно од Напуља.[14] Поред осталога конфискована им је имовина, која је продана на аукцији. Оне су по свој прилици биле протеране на различита острва.

Caligula RIC 0033.jpg

Новац на коме је Калигулин лик на глави, а три сестре Агрипина, Друсила и Ливила на писму

Повратак и нови пад у немилост Уреди

Након Калигулине смрти и по доласку на власт Ливијинога стрица Клаудија сматрало се да су биле неправедно протеране, па су се вратиле из прогонства и враћена им је конфискована имовина.[15] Ливила и Агрипина су се побринуле за прописну сахрану свога брата Калигуле, иако их је он био прогнао.[16] Касније током 41. Ливија је пала у немилост Клаудијине треће супруге Валерије Месалине, па ју је Клаудије оптужио за прељубу са Сенеком Млађим. Обоје су онда заједно протерани. Изгледа да је била протерана на Пандатерију (Вентотену). По свој прилици за прогон су политички разлози одиграли много већу улогу од моралних разлога. Крајем 41. или почетком 42. њен стриц Клаудије наредио је да се погуби, по свој прилици изгладњивањем. Њени посмртни остаци касније су пренесени у Рим, изгледа када је Агрипина Млађа постала царица. Њени посмртни остаци били су тада сахрањени у Августовом маузолеју.

ЛитератураУреди

  • Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
  • Касије Дион
  • Светоније
  • Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
  • Barrett, Anthony A., Agrippina: Sex, Power and Politics in the Early Roman Empire, Yale University Press, New Haven, 1996, ISBN 0203012356
  • Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297

РеференцеУреди

  1. Светоније, Калигула 7
  2. Barrett стр. 30
  3. Barrett стр. 36
  4. Barrett стр. 36
  5. Barrett стр. 53
  6. Barrett стр. 52
  7. Barrett стр. 52
  8. Barrett стр. 53
  9. Barrett стр. 53
  10. Barrett стр. 53
  11. Barrett стр. 54
  12. Barrett стр. 54
  13. Barrett стр. 63
  14. Barrett стр. 69
  15. Barrett стр. 79
  16. Barrett стр. 80

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.