FANDOM


Југурта (око 160—104. пре Христа) је био краљ Нумидије. Са Римљанима је водио дугогодишњи Југуртин рат.

Giugurta moneta

Југурта

Порекло Уреди

Југурта је био син Мастанабала, усвојени син Мицепса и Масинисин незаконити унук. [1] Масиниса је успоставио краљевину Нумидију и са Римљанима је при крају Другога пунскога рата 206. пре Христа успоставио савез. Имао је три законита сина Миципсу, Мастанабала и Галусу.[2] Југурта је био Мастанабалов незаконити син, па није имао право на престо. Масиниса је умро 148. пре Христа и наследио га је Миципса. Пре тога умрла су му браћа Мастанабал и Галуса. Миципса је имао синове Адхербала и Хијемпсала, а Југурту је одгајао у својој кући као да му је син.[3]

489px-Jugurtha captured

Југуртино заробљавање

У Нумантинском рату Уреди

Југурта је почео да се истиче, па је стицао наклоност Нумиђана. Пошто је био старији од Миципсине деце претила је опасност да он у случају Миципсине смрти наследи краљевину. [4] Миципса је био љубоморан, па га је 134. пре Христа послао у Хиспанију (Шпанију) да командује војском, коју је слао као помоћ Римљанима за време Нумантинскога рата.[5] Миципса се надао да би Југурта евентуално могао и да погине у том рату. За кратко време Југурта се истакао у Нумантинском рату стекавши славу и углед и код Римљана и код Нумантинаца.[6] Посебно је стекао пријатељство Сципиона Емилијана и водећих римских сенатора. Неки од водећих Римљана потицали су Југурту да тражи да постане краљ Нумидије, а упознали су га и са ситуацијом у самом Риму, у коме се подмићивањем може много постићи.[7]

Југурта силом преузима целу краљевину Уреди

Пошто се Југурта истакао у Нумантинском рату и на тај начин уздигао славу Нумидије у Риму Миципса га је званично усвојио и именовао за равноправнога наследника заједно са његова два сина Хијемпсалом и Адхербалом. [8] Миципса је умро око 118. пре Христа, а њих тројица су почели да се гложе већ на првом састанку о управљању државом.[9] Југурта је убрзо након тога дао да се убије Хијемпсал.[10] То је натерао Адхербала да окупи своје присташе и наоружа их. Адхербал је послао и изасланике у Рим да би целу ствар изложио пред римским сенатом.[11] Југурта је у једној бици победио Адхербала, који је онда побегао у Рим, где се жалио на који начин је изгубио краљевину. [12]

Римска комисија дели краљевину Уреди

Југурта је великим подмићивањем утицајних сенатора успео да преокрене почетну зловољу Сената против себе.[13] На крају је у Сенату донесена одлука да се Нумидија подели између Југурте и Адхербала, а да поделу изврши десеточлана римска комисија на челу са Луцијем Опимијем, конзулом 121. пре Христа.[14] Југурта је подмићивањима успео да придобије комисију, тако да је 117. пре Христа добио богатији и насељенији део Нумидије, који граничи са Мауританијом.[15] Југурта је међутим након поделе почео да упада на Адхерабалову територију и да пљачка и пустоши настојећи да Адхербала изазове и на тај начин добије изговор за рат.[16]

Опсада Цирте Уреди

Пошто није успео са мањим изазовима повео је велику војску на Адхерабалову територију. Адхербал је био присиљен да са војском изађе у сусрет Југурти, али након пораза повукао се у Цирту.[17] Ту га је Југурта ставио под опсаду, али пре него што је Југурта успео да заузме Цирту стигло је изасланство римскога сената, који је тражио да две стране положе оружје.[18] Југурта је изасланство испратио бираним речима, а кад се изасланство вратило у Рим он је наставио са још жешћом опсадом. Убрзо је на Адхербалову молбу 112. пре Христа стигло и друго римско изасланство под вођством Марка Емилија Скаура.[19] Југурта је неуспешно покушао да пре доласка Скауровога изасланства освоји Цирту.[20] Скаур је претио Југурти у име Сената, али Југурта није одустајао од опсаде Цирте. Након Скауровога одласка Италици, који су бранили бедеме Цирте присилили су Адхербала да се преда надајући се да ће им на тај начин Југурта поштедити животе.[21] Након предаје Цирте Југурта је Адхербала мучио до смрти, а дао је и да се побију Нумиђани и италски трговци, који су се затекли у Цирти.[22]

Почетак Југуртинога рата Уреди

У Риму је на предлог народнога трибуна Гаја Мемија Југурти проглашен рат.[23] Конзулу Луцију Калпурнију Бестији је поверен рат са Југуртом.[24] Југурта је послао у Рим сина и два пријатеља са циљем да подмићивањима спрече рат, али сенат им је наредио да напусте Италију. Луције Калпурније Бестија је са војском стигао у Африку и одмах је жестоко напао Нумидију и заузео неколико градова.[25]

Подмићивањем постиже повољан мирУреди

Југурта је међутим поткупио Бестију и Марка Емилија Скаура. Након тога одобрили су 111. пре Христа Југурти мир, уз формалну предају нешто слонова, стоке и новца. Народ је био толико огорчен таквим поступком, да се Сенат није усудио да се противи предлогу Гаја Мемија, да се уз државне гаранције позове Југурта да каже да ли је кога подмитио. Одлучили су да Југурти пошаљу претора Луција Касија Лонгина да наговори Југурту да дође у Рим. Надали су се да ће Југурта да открије имена оних, које је подмитио.[26]

Југурта у РимуУреди

Југурта се појавио у Риму након што му је гарантована безбедност. Југурта је на Бестијин и Скауров наговор подмитио другога народнога трибуна Гаја Бебија, па кад је Гај Мемије од Југурте тражио да исприча шта зна Гај Бебије је као народни трибун наредио Југурти да ћути.[27] Југурта је након тога још неко време остао у Риму. Спурије Постумије Албин је био именован за конзула за 110. пре Христа и наговарао је Галусинога сина Масиву да тражи нумидску краљевину.[28] Спурије Постумије је био заинтересиран да води рат, поготово што је као провинцију добио Нумидију. С друге стране знао је да је Југурта омражен у Риму. Када је Масива започео са агитацијом у Риму да се њему додели нумидска краљевина Југурта је најпре покушао да га заустави уз помоћ својих пријатеља, али како у томе није успео наредио је да се убије Масива.[29] Плаћени убица је био ухваћен и одао је Југуртинога сарадника, који је изведен пред суд. Сенат је онда наредио Југурти да напусти Италију.[30]

Sula denarius

Денариус на коме је Сула приказан на узвишеном седалу, а испред њега је Бокх, а иза њега Југурта

Југуртина победа Уреди

Спурије Постумије Албин је стигао у Африку да води рат са Југуртом, који је вештим затезањима, одлагањима и обећањима да ће се предати заваравао довољно дуго да је дошло време нових конзулских избора.[31] У Нумидији је онда заповедништво преузео Спуријев брат претор Аул Постумије Албин. Аул је започео офанзиву против Југурте јануара 109. пре Христа нападајући град Сутул, где се налазила краљевска ризница.[32] Југурта је успео да изненади Аула и заузме му логор.[33] У борби је побијено много римских војника, а остатак војске је морао да претрпи срамоту предаје проласком испод јарма.[34] У Риму су поништили мировни споразум, који је Аул Постумије Албин склопио након тешкога пораза.[35]

Метел Нумиђанин у рату против Југурте Уреди

Квинт Цецилије Метел Нумидик је изабран за конзула за 109. пре Христа и преузео је заповедништво у рату са Југуром.[36] Метел је по доласку у Нумидију затекао римску војску у веома лошем стању, али ипак за кратко време је ојачао војску увођењем дисциплине. кренуо је са великом војском на Југуртину територију.[37] Југурта је тражио прилику да изненада нападне римску војску. Метел је на челу римске војске успео да потуче Југурту у бици код Мутула.[38] Након пораза Југурта се повукао у шумовити подручје, а Метел је војсци препустио да пљачка богате крајеве Нумидије.[39] Југурта је прибегао герилском рату. Метел је онда одлучио да нападне велики град Заму,[40] али тај потхват се показао неуспешним.[41] Није могао да освоји град, а Југурта се борио само из заседе и где њему одговара. Југуртин најближи сарадник Бомилкар ступио је у контакт са Метелом, па је наговорио Југурту да се преда, али Југурта се касније предомислио, иако је пре тога предао слонове и доста коња, оружја и новца.[42]

Током 108. пре Христа Уреди

Југурта је током 108. пре Христа открио заверу, коју је против њега спремао Бомилкар, па је погубио њега и све заверенике.[43] Од тога момента Југурта више није знао коме да верује, па је почео у све да сумња.[44] Југурта је губио пријатеље и стално је мењао официре. Сматрао је ризичним да испроба оданост нових подсећањем како су га стари изневерили. Избегавао је битку колико је могао и стално је мењао маршруту избегавајући на тај начин потеру. Након боравка у пустињи отишао је у град Талу. Квинт Цецилије Метел Нумидик је након тога остварио значајан успех освајајући изузетно јако Југуртино упориште град Талу. Југурта је својим брзим покретима успевао увек да умакне Метеловој војсци. Након пада Туле Југурта се повукао код Гетула, племена у средишту пустиње.[45] Ту је поново регрутовао свежу војску, са којом је могао да напада срце Нумидије. Југурта је успео да добије и подршку Бакха, краља Мауританије.[46]

Долазак Гаја Марија Уреди

Гај Марије је именован за конзула 107. пре Христа и преузео је од Метела заповедништво у Југуртином рату.[47] Гај Марије је успешно заузимао Југуртина упоришта, али ипак није успевао да зада одлучујући ударац Југуртиној неухватљивој коњици. Југурта је и даље могао да води герилски рат. Након тога и Гај Марије је попут Метела морао да прибегне дипломатским средствима. Током 107. и 106. пре Христа потиснуо је Југурту на југ и западно према Мауританији. Када је Југурта изгубио град Капсу у пустињи тражио је од краља Бокха да му помогне нудећи му зауврат трећину своје територије.[48]

Бокх издаје ЈугуртуУреди

Бокх I се поколебао након два велика пораза, па је Сула отишао да преговара са њим. [49] Бокх је пристао да Југурту изда и преда Сули. Позвао је 106. пре Христа Југурту на преговоре, заробио га и предао Сули.[50] Сула је Југурту одвео Гају Марију. Био је заточен све до повратка Гаја Марија у Рим, где је био спроведен у Маријевој тријумфалној поворци. Заточен је у Риму, где је у затвору изгладњиван до смрти.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Салуст Југурта 5
  2. Салуст Југурта 5
  3. Салуст Југурта 5
  4. Салуст Југурта 6
  5. Салуст Југурта 7
  6. Салуст Југурта 5
  7. Салуст Југурта 8
  8. Салуст Југурта 9
  9. Салуст Југурта 11
  10. Салуст Југурта 12
  11. Салуст Југурта 13
  12. Салуст Југурта 13
  13. Салуст Југурта 13
  14. Салуст Југурта 16
  15. Салуст Југурта 16
  16. Салуст Југурта 20
  17. Салуст Југурта 21
  18. Салуст Југурта 21
  19. Салуст Југурта 25
  20. Салустије Југуртин рат 25
  21. Салуст Југурта 26
  22. Салуст Југурта 26
  23. Салуст Југурта 27
  24. Салуст Југурта 27
  25. Салуст Југурта 28
  26. Салуст Југурта 32
  27. Салуст Југурта 33,34
  28. Салуст Југурта 35
  29. Салуст Југурта 35
  30. Салуст Југурта 35
  31. Салуст Југурта 36
  32. Салуст Југурта 37
  33. Салуст Југурта 38
  34. Салуст Југурта 38
  35. Салуст Југурта 39
  36. Салуст Југурта 43
  37. Салуст Југурта 46
  38. Салуст Југурта 52
  39. Салуст Југурта 54
  40. Салуст Југурта 56
  41. Салуст Југурта 61
  42. Салуст Југурта 62
  43. Салуст Југурта 72
  44. Салуст Југурта 72
  45. Салуст Југурта 80
  46. Салуст Југурта 80
  47. Салуст Југурта 80
  48. Салуст Југурта 97
  49. Салуст Југурта 102
  50. Салуст Југурта 113

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.