Јасон од Фере (грч. Ιάσων των Φερών, до 370. пре Христа) био је владар ( тагус ) Тесалије, који је проширио контролу и на околне области. Уз помоћ добро увежбане најамничке војске и чувене тесалијске коњице брзо је трансформисао Тесалију у моћну државу, тако да је чак говорио и о инвазији на Персију. Исократ је Јасону од Фере слао писма тражећи од њега да уједини Грчку. Убијен је 370. пре Христа, тако да се може само нагађати о његовим политичким и војним амбицијама. Наследио га је син Александар од Фере.
Тесалија
Рани живот[]
Вероватно је био син од Ликофрона, који је успоставио тиранију у Фери при крају Пелопонеског рата, а планирао је да доминира целом Тесалијом. Није тачно познато када га је Јасон наследио. Имао је јако утврђење у Фери, која је својим акропољем доминирала пространом богатом равницом. Град је осим тога имао и приступ луци Пегасе. Између 382 и 379. пре Христа дао је Неогену групу најамника, па је Неоген заузео Хистијеј на Еубеји и постао тиранин.[1] Хистијеј је контролисао пролаз из Пегаскога залива, па је Јасону било битно да се Хистијеј налази у пријатељским рукама.[2] Спартанци су до 377. пре Христа истерали Неогена и преузели контролу над Хистијејем, у чијем су акропољу успоставили гарнизон.[3]
Доминација већином Тесалије[]
Током 375. пре Христа сви тесалијски градови сем Фарсала били су под контролом Јасона од Фере. Краљ Епира Алкета I био је Јасонов вазал. Теба је била са њим у савезу због непријатељства према Спарти. Имао је 6.000 бираних плаћеника. Сам се бринуо о њиховм тренингу. Следећи циљ му је био да постане господар(тагус) Тесалије, јер би тада могао је да рачуна на још 6.000 коњаника и 10.000 војника пешадије. Осим тога и околна племена би му дала на располагање лако наоружану војску.
Преговори са Полидамом од Фарсала[]
Међутим да би успео у великим намерама морао је да покори Фарсал. Могао је да то оствари и силом, али намера му је била да преговорима дође до истог циља. Због тога се Јасон од Фере састојао са Полидамом од Фарсала и изложио му је своје планове.[4] Дао му је до знања да би сваки отпор био безуспешан и због тога га је наговарао да да искористи свој утицај у Фарсалу да би се град мирно покорио. Јасон је Полидаму обећао највиши положај у Тесалији, одмах после његовога.[5] Полидам му је одговорио да не може да прихвати његову понуду, а да се не консултује са Спартом, са којом је био у савезу. Јасон му је рекао да нека онда изложи свој случај пред Спартанцима да сазна да ли ће му они моћи да притекну у помоћ.[6] Полидам од Фарсала је отишао у Спарту, где су му рекли да му не могу упутити одговарајућу помоћ и саветовали су га да са Јасоном склопи споразум најбољи за њега и Фарсал.[7] Након тога Полидам од Фарсала склопио је споразум са Јасоном. По том споразуму Полидам је задржао акропољ од Фарсала и обећао је да ће Фарсал наговорити да склопи савез са Јасоном и да ће Јасону помоћи да буде изабран за тагуса од Тесалије.[8]
Тагус од Тесалије[]
Убрзо након тога 374. пре Христа Јасон од Фере је изабран за тагуса од Тесалије. Када је постао тагус могао је да рачуна на то да ће сваки тесалијски град давати допринос у коњици и војсци. Располагао је са 8.000 коњаника, 20.000 хоплита и огромним бројем лако наоружаних војника.[9] За сва насеља увео је данак. Савезник му је постао и македонски краљ Аминта III, па је Јасон могао да рачуна да би уз македонску подршку, тј лак приступ македонској грађи за бродове могао брзо да изгради морнарицу. Као господар Тесалије Јасон од Фере надао се да ће постати господар Грчке.
Суђење Тимотеју[]
Током 373. пре Христа Јасон и Алкета су дошли у Атину, која је у то доба била са њима у савезу. Дошли су да учествују на суђењу Тимотеју. Говорили су Тимотеју у корист, тако да је био ослобођен захваљујући њиховом утицају.
Битка код Леуктре[]
Након битке код Леуктре 371. пре Христа Тебанци су тражили помоћ од Јасона као њихова савезника. Претила је опасност да Спарта након пораза код Леуктре победи уз помоћ појачања, која су била на путу. Јасон од Фере је опремио морнарицу, тако да је преварио спартанску савезницу Фокиду, која је била уверена да ће Јасон послати помоћ морским путем.[10] Међутим Јасон је велику војску упутио копненим путем преко Фокиде. Прешао је кроз Фокиду изненадивши их тако да нису ни реаговали. Стигао је са војском сигурно у Леуктру. Тебанци су га наговарали да потучу до ногу спартанску војску. Јасон је имао другачије планове. Он није желео ни спартанску, али ни тебанску хегемонију, па је спречио Тебу да дотуче спартанску војску. Посредовао је између две стране и наговорио их је на примирје. Тебанцима је указао на опасности да изгубе битку, ако се Спартанци доведу у позицију да бирају између живота и смрти.[11] Спартанцима је са друге стране указао да је тебанска војска обузета победничким расположењем и да је због тога боље да одустану од битке.[12] За разлику од Ксенофонта који тврди да је Јасон стигао након битке постоји мало вероватна твдња Диодора са Сицилије да је Јасон стигао пре битке код Леуктре са 1.500 хоплита и 500 коњаника и да је наговорио обе стране да пристану на примирје.[13] Према тој Диодоровој верзији спартански краљ Клеомброт I се због тога повукао. Међутим према Диодору при повратку сусрео се са појачањем на челу са Архидамом III, па се уједињена спартанска војска вратила у Беотију и била је поражена у бици код Леуктре.[14]
Разарање Трахинијске Хераклеје[]
При повратку из Беотије, док је пролазио кроз Фокиду Јасон је заузео део Хијампоља и харао је околишем.[15] Такође је разорио веома важну спартанску колонију Трахинијску Хераклеју, која је контролисала пролаз из Тесалије у Јужну Грчку, тј контролисала је прилаз Термопилском кланцу.[16] Рушењем Хераклеје показао је да се не боји да би неко могао да напада Тесалију са југа, него да му је важно да обезбеди неометен пролаз из Тесалије у јужну Грчку. Након разарања Хераклеје покорио је неколико градова у Перебији.[17]
Јасон на врхунцу моћи на путу да постане господар Грчке[]
Када се вратио са Леуктре био је на врхунцу моћи. Имао је велику најамничку војску и најбољу коњицу у Грчкој. Јасон је увукао многе суседе Тесалије у савез и почео је да полаже наде у доминацију у Грчкој.[18] Спарта је била поражена у бици код Леуктре, Атина је била само господар мора, а Теба још није била толико јака. Јасон је осим тога склопио савез и са македонским краљем Аминтом III.[19]
Смрт[]
Приликом припрема за Питијске игре у Делфима Јасон је предложио да дође у Делфе са великом војском и да председава прославом.[20] Припремио је огроман број животиња за жртвовање. Појавило се и много сумњи у његове намере. Јасон је након припрема и показивања коњице јавно примао све који су дошли на прославу. Седам младића је дошло пред њега под изговором да он пресуди у њиховом спору.[21] Они су убили Јасона од Фере. Двојицу младића је убила гарда, а остали су побегли.[22] Убице су биле лепо дочекане у многим грчким градовима, што показује да је био раширен страх од Јасона од Фере.[23]
Наследници[]
Када је Јасон убијен наследили су га према Ксенофонту два његова брата Полидор и Полифрон.[24] Полифрон је убио Полидора, па је владао годину дана. Њега је убио Александар од Фере. Према Диодору након Јасона од Фере власт је годину дана држао његов брат Полидор од Фере, а њега је отровао његов нећак Александар од Фере.[25] Пошто се након смрти Јасона од Фере наставила његова династија показује да је био консолидовао своју власт у Тесалији.
Литература[]
- Ксенофонт Хеленска историја, превод др Милена Душанић,: Матица српска, Нови Сад 1988
- Диодор са Сицилије
- John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856
Референце[]
- ↑ Buckler стр.243
- ↑ Buckler стр.243
- ↑ Buckler стр.243
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.4-12
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.4-12
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.13
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.17
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.18
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.1.19
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.21
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.23
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.24
- ↑ Диодор, 15.54
- ↑ Диодор, 15.54
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.27
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.27
- ↑ Диодор, 15.57
- ↑ Диодор, 15.60
- ↑ Диодор, 15.60
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.29
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.31
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.32
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.32
- ↑ Ксенофонт, Хеленика 6.4.33
- ↑ Диодор, 15.61